Обавезни управници у свакој згради

 нацрт регулативе  био на јавној расправи, да би почетком 2016. био повучен. Сада се очекује да буде усвојен до краја ове године и према наговештајима почне да се примењује годину дана касније. За то време требало би да се попишу све зграде: стамбене, пословне, оне које су јавне намене и зграде под заштитом државе као културно историјски споменици, ради формирања јединствене базе свих зграда у Србији, коју ће водити Агенција за привредне регистре.

Нова регулатива доноси се две и по деценије после примене старог закона, а у међувремену одржавање зграда се разликује од кварта до кварта. Доста је запуштених зграда и дворишта, а у некима ни не постоје скупштине станара па ни формално одговорних за уређење и одржавање тог простора.

По предлогу новог закона, свака зграда ће морати да има управника (уместо председника скупштине станара), отворен рачун у банци и сваки власник стана ће месечно издвајати новац за одржавање зграде. У супротном, запрећене су казне од 5.000 до 50.000 динара,  док ће одржавање свих зграда (унутар објекта, двориште и излаз на улицу ) без обзира на то које су намене бити јавни интерес. Износ од 50.000 динара казне може по предлогу закона да плати и професионални управник ако ради без лиценце  или није пријављен. Дужност управника је да прави годишње планове одржавања зграда и да води рачуна о приоритетима инвестирања. 



Новина је и то што ће станодавци бити у обавези да дају податке о закупцима станова и што ће се плаћати порез за издавање.Управника могу бирати станари између себе, али ако међу њима не буде договора, биће ангажован професионални управник из регистра Привредне коморе Србије, која ће организовати обуку и давати лиценце за тај посао.

Станари с четири или пет станова неће морати да формирају скупштину станара већ ће један од њих моћи да буде управник. Услуга  управника коштаће у зависности од договора станара и управника.Пословима  професионалног управљања зградама  могу се према предлогу закона бавити привредна друштва или предузетици, који имају бар једног  запосленог радника на неодређено време са пуним радним временом.



Ово су најважније одредбе нове регулативе о становању, а колико ће она бити примењива зависи од прихода станара и са тиме се слажу и у приватном и јавном сектору.Највеће предузеће у Новом Саду које се бави одржавањем стамбеног и пословног простора је  ЈКП “Стан”. Оно од укупно 3,7 милиона квадрата простора у граду, води рачуна о милион и по квадратних метара. – Наши мајстори излазе на терен у случају кварова на инфраструктури, ради поправке или уградње лифтова, осветљења….

Предлажемо  скупштинама  и радове на одржавању зграде и планирамо заједно са станарима да поправе услове живљења, од увођења интерфона, видео надзора, капије па до санирања равних кровова, надоградње и скидања громобрана.  Али све је мање послова због слабе платежне моћи – наглашава порптаролка “Стана” Маја Равић.



Према њеним речима, у предузећу влада уверење да ће Закон о становању бити погоднији за пословање.- Процедура  заступања  скупштина станара биће организованија јер ће све зграде морати да имју управнике, а законом је предвиђено и да лице које заступа станаре има лиценцу и да се услуге заступништва наплаћују према надокнади коју одреди локална самоуправа – наводи портпаролка.



Она каже да “Стан” бесплатно заступа  скупштине станара уколико код њих имају уговоре о одржавању инсталација  и чишћењу зграде.Директор  и власник предузећа “Хом унитy ”, Иван Кабић сматра да ће регулатива дати резултат тек када на састанцима станара буде присутно више од три  власника стана.



- Док се то не догоди закон ће бити мртво слово на папиру, па је потребно енергије и знања да почне примена свих одредби, јер је у Новом Саду, а тако је и у другим срединама, доста запуштених и старих зграда. Међутим уколико станари немају финансије да направе паркинг, окрече фасаду, промену капију, поправе кров, ставе  нове олуке… шта вреди закон – истиче Кабић.



Каже да његова фирма  од скупштина станара добија захтеве од увођења грајања до легализације зграда.

– У регулативи није довољно разграничено шта су текућа а шта инвестициона улагања.Треба назначити и ко је надзорни орган, ко треба  да контролише рад управника, па очекујем да ће после усвајања закона бити потребно донети и  подзаконске акте - сматра Кабић.



Зорка Делић

 

Цена по могућностима и старости зграде



Свака локална самоуправа ће по доношењу закона бити обавезна да одредити минимум суме за одржавање зграде на њеном продручју, а у складу са материјалним приликама становништва. Претпоставља се да ће се направити скала у зависности од стрости зграде, јер свака зграда изискује своје трошкове у зависности од тога када је изграђена.