Нема сна док салата расте

 себе и чланове своје породице, али и да оствари зараду. Каже да се одлучио за пољопривреду мада се нико у његовој породици није тиме бавио. У међувремену је Драган се запослио у Бачкој Паланци, али стиже да помаже у пластенику супрузи и родитељима.



- Пошто нисам имао никаквог искуства у овој производњи пре започињања овог посла морао сам много да научим. Пратио сам искуства других повртара, читао сам стручну литературу, а и сада се усавршавам путем медија, али идем и на саветовања, семинаре, пратим друштвене мреже и размењујем искуства са другим повртарима – каже Лукић.

Породица има два пластеника укупне површине 700 квадратних метара, а у оном мањем од 200 квадрата има и грејање.



- Тренутно имам више од 10.000 главица зелене салате и надам се да ћу све продати до краја године - вели наш саговорник. - Након тога следе припреме за сетву различитог поврћа и производњу расада. Моји стални купци наруче онолико струкова колико им је потребно. То је једна врста услужне производње расада, а највише производим расад парадајза, паприке, крставаца, тиквица, лубеница... Имам расад за пластеничку производњу, али и за касније расађивање на отвореном. Прошле године произвели смо око 25.000 струка.



Лукић напомиње да је пластеничка производња веома одоговоран и захтеван посао, а када су ниске температуре, вели, нема спавања, јер се мора регулисати грејање. - Код производње расада не сме бити грешке, јер је то основа будуће производње поврћа - објашњава Драган. - Семена и сав репроматеријал веома су скупи као и подизање конструкције. Пластеник димензија 50 са 10 метара коштао је 3.750 евра. Конкурисао сам за субвенције и од Покрајинског секретаријата за пољопривреду одобрена су му бесповратна средства у износу од 50 одсто укупне инвестиције. Поред мањег пластеника који грејем надам се да ћу ускоро моћи да грејем и већи, али то ће бити и већа инвестиција.



Иако је ово породични посао, Лукићи повремено ангажују и раднике. Задовољни су, али надају се још бољим временима.



М.Сџ.