Мајстори за оштре бритве

ловачких, рибарских, војних, месарских, јапанских до уникатних и великих мачета које датирају из неких давних времена. На тренутак смо застали и узели један од многобројних ножева, али провером оштрине врхом прста уверили смо се да се тим оружјем не треба играти.

Како је разговор с Ненадом одмицао, нисмо могли а да не приметимо с колико страсти и посвећености тај занатлија говори о свом послу. Ненад каже да ни данас, после толико година, није уморан, љубав према занату је превагнула, тако да сати проведени с машином за оштрење нису тешко пали том времешном занатлији. Напротив, Ненаду је пуно срце јер већ сада зна да после њега занат неће изумрети: његов син Драган, сада и власник радње, наставиће путем којим је пре много година кренуо његов отац.

– У нашем занату нема паузе, ми радимо читаве године. Потребно је  двадесет до тридесет година да се стекну неки квалитети и знање за оштрење ножева – каже Ненад.

Занат се у прошлости више ценио, и посла је било много, али и данас квалитет и труд гарантују опстанак и од тог посла се може пристојно живети. Сталне муштерије знају где треба да иду, али се добар глас и даље чује те оштраче ангажују и многи ресторани и фирме којима су те услуге неопходне.

– Једна породица из Немачке која је повремено долазила у посету Новом Саду свраћала је до нас да би оштрила маказе зато што им је овде јефтиније него у иностранству, али и због тога што су задовољни нашим учинком – додаје Ненад.

Машине на којима се оштре ножеви ручно су прављене и старе су већ двадесет и тридесет година. Машина која оштри маказе је настарија, али и најдража овим оштрачима, зато што су на њој, како кажу, три алата, камен за оштрење, полир за полирање и додатак за гланцање маказа.

На питање да ли су млади заинтересовани за тај занат, нисмо добили потврдан одговор, али увек постоје и изузеци – једна од њих је девојка из Кикинде.

– Она је код нас месец и по обављала праксу –деда јој је оставио машине па је наставила породични бизнис. Напустила је студије и посветила се томе – објашњава син Драган, и додаје да и девојке могу бити добри оштрачи.

У сезони клања је навала на оштрење, има највише посла и зато су често занатске руке пуне ожиљака, умазане, праве радничке, али веште и учинковите у послу који обављају.

– Правили смо нож специјално за серију „Сва та  равница” – открива нам Ненад.

Како каже, нож се може видети на омоту ДВД, а који у руци држи глумац Дејан Луткић. Осим тога, направљена су и четири ножа која су коришћена у серији.

Ј. Радуловић

Археолошки експонати

Највише привлачи пажњу нож који се као експонат у специјалној кутији чува у радњи „Оштрач Стијаковић”. Тај нож, из давне 1716. године, пронађен је у Петроварадину и датира из времена Битке на Везирцу. Иако стара и нагрижена рђом, начете дрвене дршке на којој се види само покоји украс, та старина нема цену, а друштво јој прави и фризерски сет који је стар више од сто педесет година.