Седам деценија рада увеличала Октобарска награда

Удружење је свечано обележило у присуству близу 500 пензионера активиста, као и градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина, комплетног руководства Републичког, Покрајинског и Градског фонда за пензијско-инвалидско осигурање, као и свих сарадника.

– Ја сам захвалан свим генерацијама које су Удружењу пензионера града Новог Сада дале допринос – истиче председник Удружења Момо Чолаковић. – Почев од оснивача и разноразних периода изградње за време бивше Југославије, обнове, утицаја да пензионерска популација живи боље, да се помогне онима који од своје пензије нису могли да живе, до тога да Удружење постане то што јесте, да данас од 85.000 пензионера, који живе у Новом Саду, имамо више од 20.000 чланова који су стекли дугогодишње поверење у Удружење.



Више је од 20 различитих активности на основу којих Удружење ублажава тежак материјиални положај пензионера јер, познато им је да око десет и по хиљада њих има пензију која износи око 13.000 динара, а више од 50 одсто пензионера у Новом Саду има пензију до просека и просечну, која износи 23.470 динара. Од тога, по Чолаковићевим речима, они не могу живети и Удружење је у обавези да пружа разноразне услуге које помажу да повољније остваре оно што им је неопходно. Пре свега, Удружење има Фонд солидарности који помаже пензионерима који имају проблем с плаћањем рачуна или лекова.



– Направили смо диван Дневни центар, где пензионери могу да дођу и бораве цео дан уз кафу, чај, разне активности као што је креативна радионица, уметничка и ликовна, затим вез, шах, пикадо и слично. Имамо и фризерски салон, у којем је цена мушког шишања 80 динара, а фризура за даме 100 динара. Ту је и кројачки салон с прањем веша и пеглањем, тако да људи могу да дођу, бораве у Дневном центру и сачекају сат-два да им се веш опере, по потреби нешто окрпи и сашије... У оквиру Удружења сјајно функционишу и културно-уметничко друштво, музичка, ликовна и литерарна секција. Приликом прославе седам деценија Удружења музичка секција извела је целокупан програм. У плану је и телевизија за пензионере, као и доградња још неких објеката. На тај начин би пензионери брже долазили до корисних информација.



Око 6.000 пензионера редовно иде на једнодневне излете, обилази фрушкогорске манастире, а Удружење има и договор с бањом Врдник те пензионери ту могу да проведу цео дан и користе услуге за опоравак. Бесплатан боравак у бањи обезбеђен је за око 2.000 пензионера захваљујући Фонду, а и Граду Новом Саду, тако да 400 пензионера сваке године на тај начин посети поменуту бању.



С Градом је постигнут и договор о томе да сваке године буде отворен бар по један клуб пензионера те их тренутно по месним заједницама постоји 18 и веома добро функционишу. Председник Удружења изузетно је захвалан Геронтолошком центру који о томе брине, а своју захвалност изражава и градоначелнику Милошу Вучевићу, који им је, како каже, између осталог, својим разумевањем помогао да сачувају зграду у којој су Удружење пензионера и Дневни центар, а која је под заштитом државе.



Ваља истаћи да је то једини Дневни центар о којем брине Удружење пензионера. Све дневне центре финансира држава или Покрајина зато што тај посао за њих раде професионални људи. У Новом Саду то раде волонтери, којима је Чолаковић овом приликом такође изразио захвалност.

Структуру Удружења чини 39 месних заједница и њихов рад је изузетно значајан. Број уговора потписаних с разноразним фирмама и предузетницима (апотекама, здравственим установама, снабдевачима огревом, зимницом и другим потребама) премашује тридесет и пензионери на њихове услуге остварују попуст од 10 до 30 одсто. Један такав пример је споразум с Универзитетом „Едуконс“ у Сремској Каменици путем којег најстарији суграђани својим унуцима, студентима тог факултета, обезбеђују попуст од десет одсто и могућност плаћања на 12 месечних рата приликом уписа.



– Пропустио сам да кажем да имамо и своју олимпијаду. Сваке године се одржава и до сада смо на четири олимпијаде освојили седам-осам медаља. На крају бих желео да изразим захвалност свим структурама, најпре Граду који има разумевање за разноразне активности Удружења и бригу о старима. Ми смо покренули иницијативу да стара лица поново постану уставна категорија, односно да буду заштићена од дискриминације. Људе морамо извући из станова и омогућити им да бораве у Дневном центру, да се друже и забаве.



Б. Павковић