Око 85 одсто запослених старије од 30 година

сваки седми млађи од 30 година, што је око 15 посто, док је стопа њихове незапослености двоструко већа и износи 43,1 одсто.

По подацима Републичког завода за статистику, на крају другог квартала ове године у Србији је било укупно 3.257.000 активног становништва, док их је у Војводини 851.900. Од тог броја запослено је у држави било 2.761.500, али треба нагласити да Републички завод за статистику у тај укупан број рачуна и оне који су имали повремене, привремене и сезонске послове и који су барем неколико дана радили. Статистика показује да је међу запосленима у Србији на крају другог квартала ове године било било 149.600 младих између 15 и 24 године и 605.000 оних између 25 и 34 године. У исто време, у Војводини је било укупно 716.900 запослених, а од тог броја старих између 15 и 24 године било је 43.700, а између 25 и 34 године – 165.900. Ако се сабере број младих у Војводини који су у јуну имали посао, долази се до цифре од 209.600. Значило би то да је у покрајини сваки трећи запослени млађи од 34 године, што је бољи однос у односу на друге делове Србије.

Но, ако се погледају незапослена лица, којих је у Војводини на крају јуна било 135.000, свака друга млада особа је без посла: 27.700 оних између 15 и 24 године и 38.500 оних између 25 и 34. Када се те две цифре саберу, дође се до податка да је 66.500 младих у Војводини без посла.

С друге стране, статистички подаци о броју неактивног становништва показују да у Војводини готово четвртина младих не тражи посао. Наиме, статистика тврди да је на крају другог квартала ове године у Војводини било 761.300 неактивног становништва, а ту се убрајају они који или не траже посао, или се још школују, раде на црно или живе од социјалне помоћи државе. Од тог броја, 134.900 неактивних било је старо између 15 и 24 године, а 49.100 је имало између 25 и 35. Једна и друга старосна група чине 184.000 младих неактивних становника Војводине.

Члан Владиног тима за смањење сиромаштва и социјално укључивање Иван Секуловић изнео је податак да је на евиденцији Националне службе за запошљавање око 200.000 младих, што је око 36 одсто од укупног броја оних који траже посао. Тај проценат, тврди Секуловић, сврстава Србију у сам европски врх незапослености младих. То је разлог што Влада Србије прави планове за смањење броја незапослених младих, а самим тим би се повећао и број запослених до 30 година.

– Покушаћемо да направимо партнерство између образовних институција и приватника – рекао је Секуловић. – У условима када је макроекономска стабилност остварена, имамо простор да улажемо у нове моделе – студетнске праксе, студентске послове, партнерства с бизнис-заједницом.

Он је додао да због демографских карактеристика и због одлива мозгова Србија губи људски капитал.

Љ. Малешевић

Неодговарајућа образовна структура

Истраживања су показала да су млади позитивно оријентисани према бизнису и да знају да су приватне компаније успешне, али да, с друге стране, желе да се запосле у јавном сектору. Пошто је запошљавање у јавном сектору већ две године замрзнутом, све је мање могућности да млади дођу до радног места баш у делу у којем највише желе. Мали је проценат младих који се запошљавају у приватним компанијама, мада оне по правилу траже младе кадрове. Велики проблем младима у Србији представља образовна структура јер немају управо оно што приватне компаније траже. Свакако, велику кочницу већем запошљавању младих представљају стари радници, који морају да чекају 65 година живота да би отишли у пензију.