Татјана Поповић: Храна као лек
Све што путем хране уносимо у организам, гради нас и мења, а од тога што смо унели зависи наше здравље, снага и наш живот - тврдио је чувени старогрчки лекар Хипократ.
Правилна исхрана нам омогућава добро здравље и довољан прилив енергије за наше активности. Питање је само шта је правилна исхрана, јер се тај појам прилично мењао кроз новију историју, па оно што је сматрано да је здраво у XIX или XX веку, није и сада. Наравно на то је утицао развој науке, али често и добар маркетинг. Сетимо се само како је спанаћ постао популаран захваљујући цртаном филму о снажном и непобедивом морнару Попају. С друге стране често смо бомбардовани разним информацијама, понекад често опречним, о томе шта је правилна исхрана. Зато смо одговоре потражили од Београђанке Татјане Поповић, која је у Њујорку завршила студије на реномираном Институту за интегративну исхрану.
- Здравом храном се бавим последњих 11 година, и пресрећна сам што сам открила да је моја животна мисија да помажем другима да промене исхрану и стил живота. Као health coach (саветник за здраве стилове живота), осећам да живим своју сврху. За оне којима је овај термин непознат, то представља сардању између ментора, односно саветника и клијента, који жели да унапреди своје здравствено стање, исхрану и стил живота.
Сведоци смо да се навике тешко мењају. Како је изгледао ваш пут?
- Мој пример је прилично другачији од примера људи са којима се свакодневно сусрећем. С обзиром да сам преко ноћи сазнала да имам канцер, а дијагностикован ми је када сам имала 18 година, првобитно сам веровала да ћу само примењивањем официјалне медицине успети да превазиђем болест. Тада сам свесно избегавала увођење здравих навика у свој живот. Међутим, када ми је здравствено стање било веома угрожено, осетивши да сам на ивици живота и смрти, спремно сам одлучила да се одрекнем свега што ме је удаљавало од опоравка. Велика жеља да будем опет здрава надвладала је жељу за нездравом храном, која је до тада била мој начин исхране. Пут промене није био лак, али чврсто верујем да се сваки труд исплати. Тако је било у мом случају, па са поносом свој пример често препричавам клијентима као опрез да се мењају док не дођу у ситуацију да изгубе здравље.
Ваш мото је да здравље није дестинација већ вечито путовање. Да ли бисте нам објаснили шта то за вас значи?
- Свима нам се догодило да имамо здравствени проблем, некад мањи, а некад већи. Ови проблеми нас ремете да достигнемо свој потпуни физички или ментални потенцијал. Људи обично постану исфрустрирани, ако планирана здравствена побољшања или промене не дођу у тренутку када их очекују и због тога неретко одустају од одређеног режима исхране или стила живота. Међутим, када тај проблем решимо, дешава се да наиђе нови, јер здравље није дестинација до које се стигне, па да више никада опет не дођемо у ситуацију да се боримо да остваримо баланс. Напротив, здравље представља вечито путовање. Улагање у наше тело и дух треба да траје непрестано, како бисмо што лакше превазилазили изазове са којима се свакодневно сусрећемо.
Колико вам је сопствено искуство помогло да разумете друге да бисте им могли помоћи?
- Моје искуство ми је било изузетно драгоцено. Превазилажењем сопственог здравственог проблема, уз много труда и дисциплине, открила сам колико сам сама спремна да се одрекнем навика у којима сам до тада уживала, како бих повратила здравље. Као резултат моје борбе за добро здравље, данас врло лако препознајем потенцијал својих клијената, у смислу њихове жеље за променом и могу да проценим какав ће резултат остварити у току оваквих саветодавних програма.
Данас је веома много различитих концепата правилне исхране. Шта заправо значи правилна и здрава исхрана и како је прилагодити различитим људима, чије су потребе?
- Правилна и здрава исхрана има много дефиниција. За мене, здрава исхрана може да значи уношење већином биљне хране, са мањим процентом уноса животињских намирница. За некога другог, пак, здрава исхрана представљаће унос органских намирница, док за некога трећег, то је практиковање сирове исхране. Уз помоћ знања која сам стекла у Њујорку, трудим се да својим клијентима објасним да смо ми сви другачији, и да уз помоћ концепта био-индивидуализма треба наше тело да посматрамо као јединствено.
Да ли бисте нам то илустровали неким примером?
- Најпластичнији пример томе је намирница бадем. Већина људи која се храни здраво, зна да су бадеми изврстан извор масти, омега 3 масних киселина, протеина и бројних минерала. У току практиковања здравог начина исхране, бадеми се веома често конзумирају као додаци салатама, потом као ужине, а све више као главна намирница за прављење биљног млека. Међутим, упркос бројним здравственим бенефитима конзумирања бадема, постоји одређени број људи који су интолерантни на коштуњаве плодове, или још озбиљније, алергични на њих. Овим примером можемо разумети да чак и здрава храна за некога може представљати отров. Ми смо сви другачији и којим год режимом исхране одлучили да се хранимо, морамо имати у виду стање и потребе нашег организма, а не практиковање популарних режима по сваку цену без примењивања био-индивидуалног приступа.
Због каквих вам се проблема људи најчешће обраћају и да ли они могу само да се реше правилном исхраном?
- Најчешће сарађујем са људима који желе да коригују телесну тежину и отклоне здравствене проблеме попут повишеног холестерола и триглицерида, потом мигрене и главобоље, алергије, надутости, проблема са варењем и слично. Ту свакако спада и пословни свет, који као главни проблем истиче немање довољно времена да припремају здраву храну. Већина здравствених тегоба може бити регулисана здравом исхраном, само је потребно имати стрпљење, и уложити труд и време како би се резултати приметили. Иако и даље верујемо у магичне пилуле које преко ноћи отклањају проблеме са здрављем, морам нагласити да није поента лечити последицу, него узрок како бисмо се заиста опоравили.
Које су то намирнице које би требало да свакодневно имамо на трпези и зашто?
- Свакодневно треба да уносимо минимум 5 порција поврћа и воћа, јер су пуна биљних влакана која су изузетно важна за варење, богата су фитонутријентима, антиоксидансима и витаминима, неопходним за добро здравље. Када се одлучујемо за протеине, биљног и/или животињског порекла, важно је да знамо одакле нам долази месо или риба, јер у данашње време месо није исто као што је било пре 30 година. Пуно је антибиотика, хормона и токсина, а једењем таквих протеина ове састојке директно апсорбујемо у наше тело. Поред протеина, здраве масти су од суштинског значаја за наш нервни систем. Житарице целог зрна обилују биљним влакнима и минералима, те и њих треба уврстити у свакодневну исхрану. По препоруци Харварда и Института за интегративну исхрану, идеално избалансирани тањир изгледа овако: 50 процената тањира треба да је поврће, 25 одсто тањира протеини, 25 посто нерафинисани угљени хидрати (житарица целог зрна), а поред тањира мања порција здравих масти и чаша воде, као неизоставног састојка за одржавање доброг здравља и виталности.
Да би наш организам добро функционисао важне су и масноће. Које намирнице су извор здравих масноћа?
- Најквалитетније масти су масти биљног порекла, јер не садрже холестерол. У ове намирнице спадају квалитетно маслиново уље, кокосово уље и друге врсте уља, авокадо, коштуњави плодови, семенке. Поред рибе, која је нашироко позната по значају за наше здравље, као и садржају омега 3 и 6 масних киселина, издвојила бих ланено семе и чиа семенке, које су одличан извор здравих масноћа за оне људе који практикују веганску исхрану.
Које напитке препоручујете?
- Напитак који би требао да заузима прво место у нашој свакодневици је управо онај од ког се састоји око 60 процената нашег тела, а то је вода. Како би организам успео да спроводи све физиолошке процесе, неопходно је да уносимо довољно воде, што је у просеку око 2 литре дневно. Уз воду, препоручујем конзумирање чајева, попут зеленог чаја, банча чаја, коприве и других. Нагласила бих да је боље користити оне који нису у филтер врећицама. Препоручила бих сокове и смутије, који представљају интересатан начин допуне исхране бројним витаминима, антиоксидансима и минералима.
Креирали сте програм детоксикације за 5 дана. Који су принципи овог програма, коме он може највише помоћи?
- Креирањем петодневног детокс програма мислила сам на све оне који континуирано уносе процесовану храну (високопрерађену, индустријски спремљену, често пуну адитива, масноће, соли, шећера…), месне прерађевине, пију много кафа у току дана, осећају се тромо, уморно и поред свега тога су надути, имају проблем са алергијама, интолерантни су на лактозу и/или глутен, а то још увек нису открили. Оброци који су заступљени у детокс програму представљају комбинацију безглутенске, веганске и макробиотичке исхране, чинећи спој намирница уз помоћ којих наше тело може да оствари феноменалан напредак за само пет дана.
Које намирнице учествују у оваквом програму и зашто?
- Храна у току овог програм укључује поврће, семенке, коштуњаво воће, махунарке, житарице, здраво биље, зачине који делују противупално и врло мало воћа. Свака намирница у детокс програму пажљиво је бирана по свом снажном детоксикационом, антиупалном и антиоксидантном дејству.
Који је ваш рецепт за диван дан?
- Мој рецепт за диван дан је да јутро започнемо осмехом, захвални за све што у животу имамо. Овом рецепту додајем музику, као предиван зачин који нам може улепшати сваки тренутак. Најважнијим сматрам бављење физичком активношћу и бригу о исхрани, јер су ова два аспекта од суштинског значаја за опште здравље. У том случају, наше тело великодушно ће нас наградити добром енергијом, јаким имунитетом и дуговечношћу.
Марина Јабланов Стојановић