За славску трпезу мора бити

славској трпези мора бити, макар се нечег, што може да причека, одрекли. Сезона слава кренула је током октобра - Михољдан, Покров Пресвете Богородице, Томиндан, Срђевдан, а данас је Лукиндан, посвећен светом апостолу и јеванђелисти Луки, свецу који се, поред осталог, сматра да је први живописао иконе Исуса Христа, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Јесење крсне славе тек су увертира за највеће зимске Никољдан и Јовандан које овде слави највише православаца. По старини је изрека „свети Лука снег заука”, међутим, они који славе пре зиме, односно пре свињокоља кажу да на дан славе имају пуно гостију, јер је тек почела сезона прасећих и јагњећих печеница. У овој вароши већ годинама успешно ради десетак печењара од којих је већина специјализована за славе, сватове, веридбе, крштења, рођендане и друга славља на којима се по традицији очекује и печење.  - Пре десет година отворио сам печењару, а пре тога сам радио земљу и одустао, јер су тада за нас паоре била тешка времена, мада никада нису била нити ће бити лака - прича нам Драган Гаврић. - Пре тога сам радио у фабрици, али сам као и велик број мојих суграђана због приватизације остао без посла. Полако сам развијао овај посао, јер не треба заборавити да је реч о храни, одговараш за здравље људи. Данас сам се усавршио, имам комору за хлађење у коју може да стане 300 комада прасића и јагњића, одличне пећи, стручну радну снагу. У овом послу мораш бити одговоран, треба ваљано осолити печеницу, испећи да буде румена као да се пекла на сунцу и онда стручно исећи, послагати уз апсолутну хиигијену.

Прошла су времена када су домаћини велика празновања као што су, примера ради, сватови организовали у сопственој режији, када су сами куповали, клали и пекли прасад и јагњад. Данас домаћин наручи коју килажу хоће, када хоће, све му се сервира, однесе у хотел, или ресторан.

- То је тржишно пословање, а дешава се да ја финансирам сватове са око 300 душа, обезбедим месо, а потом чекам, на пример, 2.500 евра. Није свеједно, али купцима мораш изаћу у сусрет – вели Гаврић.

За велике славе поједине печењаре испеку и до 200 комада прасади и јагњади, а колико су се пекари извештили показао нам је Драган који је печено прасе од 20-так килограма исекао за пет минута.

М. Суџум

Бар пет хиљада за прасе

Цене килограма живе ваге прасића у овом делу бачког приобаља ових дана креће се од 200-220 динара, а у месарама прасе спремно за печење може се купити по цени од око 350 динара за килограм. Цена комплетне услуге печења, на пример, за прасе око 20 килограма је око 1.200 динара. Кад се све сабере, за прасе на столу треба бар пет хиљада динара.

Килограм живе ваге јагањаца, углавном шиљегана, код власника стада је од 300-320 динара за килограм, док се у месарама ретко купују цели заклани јагањци, већ се по цени од преко 600 динара за килограм купује кило, два ради жеље и према могућностима кућног буџета.