Многи привредници могу само да позавиде затворским економијама

управник затвора у Нишу, изјавио да је установа којом управља ове године имала више од милион евра прихода, а да ће новоотворени текстилни погон донети још већу зараду.

- У новом текстилном погону у три смене биће упослено 180 осуђеника. У погону се тренутно израђује све што је од текстилна потребно за 11.000 осуђеника у затворским установама у Србији, као и униформе за 2.000 радника обезбеђења у судовима - каже Грбовић. - Производња једне униформе за судску стражу код нас кошта 2.650 динара и порез на додатну вредност, а када је судови наручују на тржишту државу кошта између 10.000 и 11.000 динара .

Управник Казнено поправног завода у Сремској Митровици Александар Алимпић објашњава за “Дневник” да је ова установа изузетан пословни субјект са више од 800 хектара квалитетних ораница, два хотела, великим сточним фондом, ергелом са више од 30 липицанера, озбиљним металским и дрвним погонима, рибњаком, штампаријом...

- Већ дужи низ година у КПЗ Сремска Митровица постоје производни погони у којима су ангажована осуђена лица под сталним надзором стручних инструктора. Осуђена лица ту остварују своје право на рад, привређују и за то су адекватно награђени: плата, годишњи одмор и остала права. У затвореном делу КПЗ тренутно је у експанзији металски погон где се пуном паром производе већ брендиране приколице “Дубрава” које се на тржишту могу препознати по својим карактеристикама, изгледу и квалитету – наглашава Алимпић.

Производе се приколице од 3,5, 4, 5, 8 и 10 тона, а у конструкционом бироу, указује Алимпић, где раде запослени инжењери, државни службеници, у току је израда планова за приколицу од 12 тона.

- Приколице по жељи купаца могу имати двострано и тространо киповање. Поред приколица у индустријском погону КПЗ производи се и већ препознатљива атестирана пољопривредна прикључна машина – дрљача, која се састоји од два до седам радних делова, конструисана од стране заводских инжењера и конструктора. У процедури је припрема техничке документација да као кооперанти почнемо са производњом тањираче типа “Херкул”. Производе се и подривачи са випером, прирубнице и други елементи, фелне, метални ормани, метална галантерија, роштиљи, таландаре и друго. Тренутно као кооперанти радимо 40 подривача и 20 тањирача за бугарско и румунско тржиште – каже Алимпић.

Осуђена лица у КПЗ Сремска Митровица у дрвном погону производе цигларске палете, бокс палете, а у току су припреме за отварање линије за израду еуропалета. Производе се стандардне кошнице, пикник гарнитуре, режисерске столице, а ради се и услужно сечење трупаца на бренти, сечење плоча од универа и израда намештаја, уметничких радова са дуборезом и то поједини елементи намештаја, икона, чутура и слично. У КПЗ се ради и изливање бехатон плоча дебљине шест центиметара за израду пешачких зона, а исто тако кроје се и шију заштитне кожне, радне рукавице и праве картонске кутије методом лепљења.

- У овом заводу постоји и активно ради добро опремљена штампарија која тренутно упошљава 50 осуђених лица и пет инструктора графичара. Савремене штампарске машине омогућују израду свих врста образаца, блоковске робе, фасцикли, кеса и остале папирне конфекције. Посебно се раде и обрасци за потребе судова у Србији, као и књиге утисака и деловодника за потребе Министарства рада и друге државне органе. У оквиру штампарије постоји одељење ситоштампе где упослена осуђена лица, која су завршила сертификовану обуку, штампају по потреби и захтеву тржишта на мајицама, тренеркама, израђују налепнице, праве рекламе - рекао је Алимпић.

Део затвореника у КПЗ бави се пољопривредом с обзиром да ова установа поседује преко 800 хектара обрадиве земље. На њивама се сеју пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и луцерка и све се ради за сопствене потребе, а обрађују се сопственом механизацијом.

- Одржава се и засад од четири хектара под воћем – шљиве, јабуке, крушке, а приноси су натпросечни. У плану је и проширење засада под воћем као и експериментални засад Пауловније.  У Заводу постоји и фарма музних крава - између 80 и 90 крава - на сталној мужи, мада постоји 200 грла, и дневном производњом млека од 1.500 до 1.700 литара у зависности од броја засушених крава. Млеко се свакодневно предаје у млекару, а за сопствене потребе се силира силажни кукуруз у сило-јаме и свакодневно ради мешаона за мешање хране за стоку, тако да сами обезбеђујемо и храну за фарму музних крава – наглашава  Алимпић.

Љубинка Малешевић

Свиње прве класе за „Митрос”

КПЗ Сремска Митровица има фарму свиња у којој је тренутно 600 грла. Управник Алимпић објашњава да се ради о раси свиња шведски “Ландрас” и “Велики Јоркшир”.

- Ових дана је направљен уговор о пословно техничкој сарадњи са месном индустријом “Митрос”, према којем ће завод периодично испоручивати свиње прве класе овој кланици. У близини фарме  свиња налази се и фарма оваца у расе “Винтербег” у којој је 250 грла – каже Алимпић додајући да установа располаже и са око 1.000 кока носиља и годишње утови око 20.000 товних пилића.

У „Ергели” 30 липицанера

У саставу КПЗ је и ергела са преко 30 коња липицанера, као и Хиподром, на коме се поново после много година редовно одржавају коњичке галопске трке.

- Основан је и Коњички клуб “Срем” у чијој оргганизацији се и одржавају коњичке галопске трке у сарадњи са КПЗ. Отворена је и школа јахања, која броји велики број полазника, а почео је са радом и кафе-објекат “Етно-башта” намењен посетиоцима хиподрома и околног парка. У близини је и рибњак за 2,5 хектара који се користи за спортски риболов – истиче Алимпић.   

Разноврсна КПЗ економија

Осуђена лица у КПЗ Сремска Митровица у дрвном погону производе цигларске палете, бокс палете, а у току су припреме за отварање линије за израду еуропалета. Производе се стандардне кошнице, пикник гарнитуре, режисерске столице, а ради се и услужно сечење трупаца на бренти, сечење плоча од универа и израда намештаја, уметничких радова са дуборезом и то поједини елементи намештаја, икона, чутура и слично.