Мождани удар трећи узрок смртности

Светска здравствена организација прогласила је 29. октобар даном борбе против можданог удара, а лекари Клиничког центра Војводине кажу да је изузетно важна превенција и елиминисање фактора ризика на које може да се утиче, као и едукација и препознавање симптома, јер је помоћ најефикаснија уколико се пацијенту брзо укаже.

- Мождани удар је трећи узрок смртности и први узрок инвалидетета, а само једна трећина пацијената се добро опорави. На 100.000 становника болест се јавља код од 100 до 300 људи, а ми се налазимо на неповољној граници. У Србији на сваких 20 минута једна особа доживи мождани удар, а једна умре сваког сата. У Војводини годишње 7.000 људи доживи мождани удар, а њих више од 1.000 се лечи у Клиничком центру Војводине. Болест има тешке последице и велики социо-економски значај и за породицу и за друштво - рекао је управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељко Живановић.

Начелник Одељења ургентне неурологије Ургентног центра Клиничког центра Војводине др Александар Јовановић истакао је да мождани удар погађа велики број људи и да је јако важно пацијенту указати помоћ у акутној фази.

- Мождано ткиво је јако осетљиво на недостатак кисеоника и лечење треба да започне у року од три до највише четири и по сата, а најбоље је одмах. Најважније је да пацијенти брзо стигну и ту је од изузетне важности улога служби хитне помоћи, али и околине и укућана који треба да препознају симптоме - рекао је др Јовановић и напоменуо да се у Новом Саду од 2008. године спроводи тромболитичка терапија која омогућава циркулацију у зачепљеном крвном суду, али она мора одмах да се примени. За сада је добија тек око пет одсто пацијената, а то је стога што пацијенти стигну касно до лекара, када ова терапија више није ефикасна.

Чим пацијент стигне у Ургентни центар, раде се ЦТ мозга и лабораторијска дијагностика, након чека се смештају у Јединицу за мождани удар, где о њима брину неуролози, радиолози и интернисти. Циљ терапије је да се раствори настао тромб, а ефекти се виде у року од 24 сата. Постоји и могућност механичког важења тромба, а Јовановић наводи да наши лекари имају низак проценат нежељених дејстава, који одговара и светским стандардима.

Помоћница директора Клиничког центра Војводине за здравство, ендокринолог и метаболичар професорка др Едита Стокић истакла је да је време новац, а у неурологији време је мозак. Говорећи о факторима ризика, истакла је да постоје они на које не може да се утиче, као што су године, пол и генетско наслеђе, али има и фактора ризика на које можемо да утичемо.

- Постоји више од 250 фактора ризика на које можемо да утичемо, а међу њима су пушење, физичка активност, дијабетес типа 2, гојазност, бројне друге болести, па чак и дефицит витамина Д. Превенцијом можемо да избегнемо компликације. Много је кардиоваскуларних болести и перспектива је да ће од 2020. године кардиоваскуларне болести и мождани удар остати у високој преваленцији - навела је др Стокић и истакла да постоје протоколи и водичи за превенцију и идентификацију фактора ризика, који наводе и како се они прате од најранијег детињства.

Љ. Петровић

Симптоми и помоћ

Др Живановић је навео да су симптоми можданог удара слабост, трњење половине лица, тела, поремећај говора, вида, конфузност и вртоглавица. Пошто пацијент често у тим ситуацијама не може да се креће или говори, важно је да га укућани питају може ли да се насмеје, подигне руке, хода и да што пре позову хитну помоћ.