Moždani udar treći uzrok smrtnosti

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 29. oktobar danom borbe protiv moždanog udara, a lekari Kliničkog centra Vojvodine kažu da je izuzetno važna prevencija i eliminisanje faktora rizika na koje može da se utiče, kao i edukacija i prepoznavanje simptoma, jer je pomoć najefikasnija ukoliko se pacijentu brzo ukaže.

- Moždani udar je treći uzrok smrtnosti i prvi uzrok invalideteta, a samo jedna trećina pacijenata se dobro oporavi. Na 100.000 stanovnika bolest se javlja kod od 100 do 300 ljudi, a mi se nalazimo na nepovoljnoj granici. U Srbiji na svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a jedna umre svakog sata. U Vojvodini godišnje 7.000 ljudi doživi moždani udar, a njih više od 1.000 se leči u Kliničkom centru Vojvodine. Bolest ima teške posledice i veliki socio-ekonomski značaj i za porodicu i za društvo - rekao je upravnik Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine dr Željko Živanović.

Načelnik Odeljenja urgentne neurologije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine dr Aleksandar Jovanović istakao je da moždani udar pogađa veliki broj ljudi i da je jako važno pacijentu ukazati pomoć u akutnoj fazi.

- Moždano tkivo je jako osetljivo na nedostatak kiseonika i lečenje treba da započne u roku od tri do najviše četiri i po sata, a najbolje je odmah. Najvažnije je da pacijenti brzo stignu i tu je od izuzetne važnosti uloga službi hitne pomoći, ali i okoline i ukućana koji treba da prepoznaju simptome - rekao je dr Jovanović i napomenuo da se u Novom Sadu od 2008. godine sprovodi trombolitička terapija koja omogućava cirkulaciju u začepljenom krvnom sudu, ali ona mora odmah da se primeni. Za sada je dobija tek oko pet odsto pacijenata, a to je stoga što pacijenti stignu kasno do lekara, kada ova terapija više nije efikasna.

Čim pacijent stigne u Urgentni centar, rade se CT mozga i laboratorijska dijagnostika, nakon čeka se smeštaju u Jedinicu za moždani udar, gde o njima brinu neurolozi, radiolozi i internisti. Cilj terapije je da se rastvori nastao tromb, a efekti se vide u roku od 24 sata. Postoji i mogućnost mehaničkog važenja tromba, a Jovanović navodi da naši lekari imaju nizak procenat neželjenih dejstava, koji odgovara i svetskim standardima.

Pomoćnica direktora Kliničkog centra Vojvodine za zdravstvo, endokrinolog i metaboličar profesorka dr Edita Stokić istakla je da je vreme novac, a u neurologiji vreme je mozak. Govoreći o faktorima rizika, istakla je da postoje oni na koje ne može da se utiče, kao što su godine, pol i genetsko nasleđe, ali ima i faktora rizika na koje možemo da utičemo.

- Postoji više od 250 faktora rizika na koje možemo da utičemo, a među njima su pušenje, fizička aktivnost, dijabetes tipa 2, gojaznost, brojne druge bolesti, pa čak i deficit vitamina D. Prevencijom možemo da izbegnemo komplikacije. Mnogo je kardiovaskularnih bolesti i perspektiva je da će od 2020. godine kardiovaskularne bolesti i moždani udar ostati u visokoj prevalenciji - navela je dr Stokić i istakla da postoje protokoli i vodiči za prevenciju i identifikaciju faktora rizika, koji navode i kako se oni prate od najranijeg detinjstva.

LJ. Petrović

Simptomi i pomoć

Dr Živanović je naveo da su simptomi moždanog udara slabost, trnjenje polovine lica, tela, poremećaj govora, vida, konfuznost i vrtoglavica. Pošto pacijent često u tim situacijama ne može da se kreće ili govori, važno je da ga ukućani pitaju može li da se nasmeje, podigne ruke, hoda i da što pre pozovu hitnu pomoć.