За „швајцарце” нема лаког ни безболног расплета

– изјавио је председник Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић. – Банке за сваки раскинут уговор могу тражити накнаду штете, а не губе аутоматски ни хипотеку, и пука је неистина да су оствариле екстрапрофит одобравајући те кредите. Разумем да идеја о безболном решењу даје наду грађанима задуженим тим кредитима, али истине ради, треба рећи да они никако нису заборављени и да су им још почетком прошле године, у складу с Одлуком НБС-а, понуђена четири модела потенцијалних решења.

У Рајфајзен банци се, како истиче, готово сваки трећи корисник определио за једно од понуђених решења и тиме је, ако не решио тај проблем, макар га ублажио.

– Имајући у виду да је највећи број тих кредита осигуран, залагао сам се јавно и тада да се грађанима, уз модел који је предвиђао пет процената трошка конверзије тих кредита у евро индексиране на терет банака, понуди још и додатних пет подсто од Националне корпорације за осигурање стамбених кредита – каже Петровић, чиме би се, како истиче, смањили будући ризици по НКОСК и понуда учинила атрактивнијом.



Када је кренуо тренд јачања „швајцарца”, Рајфајзен банка је, како каже, нудила и прелазак у евро-индексиране кредите, али је мали број клијената те понуде прихватио. По његовој оцени, промена курса није околност која би могла бити разлог за раскид уговора, пошто су и банка и корисници кредита врло свесни тога да курсеви флуктуирају.

Истовремено, Петровић истиче и да је пука неистина да су банке из те ситуације извукле екстрапрофит.

– Зашто ту нема екстрапрофита? Банке имају обавезе према својим кредиторима, штедишама и депонентима у швајцарским францима, и то су извори из којих су банке кредитирале грађане са ЋФ индексираном клаузулом – изјавио је први човек Рајфајзен банке.



Рајфајзен банка, како наводи, тренутно има кредите индексиране у швајцарцима вредне 70 милиона, али и 67 милиона обавеза према штедишама у истој валути, док је део финансиран и депозитом стране банке.

– Све и да су банке хтеле да екстрапрофитирају, то није било могуће јер, попут свих централних банака на свету, тако и НБС оштро ограничава изложеност банака ризику од промене курса у односу на капитал – истакао је Петровић, напомињући и да су каматне стопе на индексиране кредите у швајцарским францима биле ниже у односу на оне у еврима, због чега, како каже, нема места причи о екстрапрофиту банака.



Е. Дн.

 

Хипотеке и менице



Раскид уговора о кредиту, како оцењује Зоран Петровић, свакако није решење проблема јер банка не губи аутоматски хипотеку, а може искористити и друге инструменте, попут менице, да би наплатила своје потраживање.

– Наиме, уколико суд на захтев корисника кредита и нађе да су испуњени услови за раскид уговора због промењених околности, остаје обавеза корисника кредита да врати кредит који је примио од банке, у динарској противвредности одобреног износа кредита исказаног у швајцарским францима. С друге стране, банка је у обавези да кориснику кредита врати оно што је од њега примила – каже Петровић.