Za „švajcarce” nema lakog ni bezbolnog raspleta

– izjavio je predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović. – Banke za svaki raskinut ugovor mogu tražiti naknadu štete, a ne gube automatski ni hipoteku, i puka je neistina da su ostvarile ekstraprofit odobravajući te kredite. Razumem da ideja o bezbolnom rešenju daje nadu građanima zaduženim tim kreditima, ali istine radi, treba reći da oni nikako nisu zaboravljeni i da su im još početkom prošle godine, u skladu s Odlukom NBS-a, ponuđena četiri modela potencijalnih rešenja.

U Rajfajzen banci se, kako ističe, gotovo svaki treći korisnik opredelio za jedno od ponuđenih rešenja i time je, ako ne rešio taj problem, makar ga ublažio.

– Imajući u vidu da je najveći broj tih kredita osiguran, zalagao sam se javno i tada da se građanima, uz model koji je predviđao pet procenata troška konverzije tih kredita u evro indeksirane na teret banaka, ponudi još i dodatnih pet podsto od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita – kaže Petrović, čime bi se, kako ističe, smanjili budući rizici po NKOSK i ponuda učinila atraktivnijom.



Kada je krenuo trend jačanja „švajcarca”, Rajfajzen banka je, kako kaže, nudila i prelazak u evro-indeksirane kredite, ali je mali broj klijenata te ponude prihvatio. Po njegovoj oceni, promena kursa nije okolnost koja bi mogla biti razlog za raskid ugovora, pošto su i banka i korisnici kredita vrlo svesni toga da kursevi fluktuiraju.

Istovremeno, Petrović ističe i da je puka neistina da su banke iz te situacije izvukle ekstraprofit.

– Zašto tu nema ekstraprofita? Banke imaju obaveze prema svojim kreditorima, štedišama i deponentima u švajcarskim francima, i to su izvori iz kojih su banke kreditirale građane sa ĆF indeksiranom klauzulom – izjavio je prvi čovek Rajfajzen banke.



Rajfajzen banka, kako navodi, trenutno ima kredite indeksirane u švajcarcima vredne 70 miliona, ali i 67 miliona obaveza prema štedišama u istoj valuti, dok je deo finansiran i depozitom strane banke.

– Sve i da su banke htele da ekstraprofitiraju, to nije bilo moguće jer, poput svih centralnih banaka na svetu, tako i NBS oštro ograničava izloženost banaka riziku od promene kursa u odnosu na kapital – istakao je Petrović, napominjući i da su kamatne stope na indeksirane kredite u švajcarskim francima bile niže u odnosu na one u evrima, zbog čega, kako kaže, nema mesta priči o ekstraprofitu banaka.



E. Dn.

 

Hipoteke i menice



Raskid ugovora o kreditu, kako ocenjuje Zoran Petrović, svakako nije rešenje problema jer banka ne gubi automatski hipoteku, a može iskoristiti i druge instrumente, poput menice, da bi naplatila svoje potraživanje.

– Naime, ukoliko sud na zahtev korisnika kredita i nađe da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ostaje obaveza korisnika kredita da vrati kredit koji je primio od banke, u dinarskoj protivvrednosti odobrenog iznosa kredita iskazanog u švajcarskim francima. S druge strane, banka je u obavezi da korisniku kredita vrati ono što je od njega primila – kaže Petrović.