Самоубицу спасли из Тисе

 првенствено због скромности спасилаца који нису желели да се експонирају.

– Био је леп дан за пецање и моји другари и ја забацили смо штапове на обали Тисе с банатске стране, недалеко од Жабаљског моста – почиње причу Недељко Ђукић, иначе тренер репрезентације Србије у џудоу до 21 године. – Те вечери требало је да кренем на Европско првенство у џудоу у Малагу, а по традицији сам пред таква путовања долазио на Тису на пецање.



Све је обећавало леп пецарошки дан и право опуштање пред важно надметање, вели Ђукић, али...

– Седећи на понтону, зачуо сам неке гласове на мосту и повишене тонове. Прво што сам помислио је да се десила нека саобраћајка. Онда, сам чуо повик „Е, је.ем те луда!”, а затим се зачуо звук као да је нешто велико треснуло у воду. У тренутку ми је кликнуло да је неко скочио с моста и реаговао сам муњевито. Позвао сам свог другара Предрага Новаковића и док је он стрчао доле, већ сам развезао чамац, он је ускочио и кренули смо ка мосту. За мање од минут били смо на месту где је човек скочио, видели смо да је потонуо, али је потом изронио на површину реке – прича Ђукић у даху.

Слике које су потом следиле заувек су му се урезале у памћење.



– Видевши главу изнад воде, упутили смо чамац ка човеку, пришли му брзо и обојица га зграбили за руке. Док смо га држали, чамац смо усмерили ка обали, брзо смо стигли и извукли га на суво. Прво што сам урадио било је да позовем полицију и Хитну помоћ, а затим смо покушали да угрејемо човека, који је дрхтао од болова, хладноће и стреса – говори Ђукић, који је одмах уочио велике црне крвне подливе на десној страни тела спасеног човека. – Полиција и Хитна стигле су за мање од десет минута, и то из Жабља. На питање полицајаца да ли је пао или скочио, човек, који је из Зрењанина, признао је да је покушао самоубиство. Брзо смо га сместили на носила и Хитна помоћ га је одвезла. Сазнали смо, иначе, да је пре скока аутомобилом дошао до моста, паркирао се, а затим пешице дошао на средину моста. Ту се кратко време премишљао, возачи који су схватили његову намеру покушали су да га одврате, али им није успело. 



Да подвизи и добра дела не остају без награде, Ђукић се брзо уверио јер је репрезентација коју води на Европског првенства вратила са четири медаље – две златне и две бронзане, што је историјски успех.

– Вратио сам се поносан и срећан – каже Ђукић, који свакако може бити поносан и на чин спасавања живота који је извео са својим суграђанином Предрагом Новаковићем.



Ж. Б.