Samoubicu spasli iz Tise

 prvenstveno zbog skromnosti spasilaca koji nisu želeli da se eksponiraju.

– Bio je lep dan za pecanje i moji drugari i ja zabacili smo štapove na obali Tise s banatske strane, nedaleko od Žabaljskog mosta – počinje priču Nedeljko Đukić, inače trener reprezentacije Srbije u džudou do 21 godine. – Te večeri trebalo je da krenem na Evropsko prvenstvo u džudou u Malagu, a po tradiciji sam pred takva putovanja dolazio na Tisu na pecanje.



Sve je obećavalo lep pecaroški dan i pravo opuštanje pred važno nadmetanje, veli Đukić, ali...

– Sedeći na pontonu, začuo sam neke glasove na mostu i povišene tonove. Prvo što sam pomislio je da se desila neka saobraćajka. Onda, sam čuo povik „E, je.em te luda!”, a zatim se začuo zvuk kao da je nešto veliko tresnulo u vodu. U trenutku mi je kliknulo da je neko skočio s mosta i reagovao sam munjevito. Pozvao sam svog drugara Predraga Novakovića i dok je on strčao dole, već sam razvezao čamac, on je uskočio i krenuli smo ka mostu. Za manje od minut bili smo na mestu gde je čovek skočio, videli smo da je potonuo, ali je potom izronio na površinu reke – priča Đukić u dahu.

Slike koje su potom sledile zauvek su mu se urezale u pamćenje.



– Videvši glavu iznad vode, uputili smo čamac ka čoveku, prišli mu brzo i obojica ga zgrabili za ruke. Dok smo ga držali, čamac smo usmerili ka obali, brzo smo stigli i izvukli ga na suvo. Prvo što sam uradio bilo je da pozovem policiju i Hitnu pomoć, a zatim smo pokušali da ugrejemo čoveka, koji je drhtao od bolova, hladnoće i stresa – govori Đukić, koji je odmah uočio velike crne krvne podlive na desnoj strani tela spasenog čoveka. – Policija i Hitna stigle su za manje od deset minuta, i to iz Žablja. Na pitanje policajaca da li je pao ili skočio, čovek, koji je iz Zrenjanina, priznao je da je pokušao samoubistvo. Brzo smo ga smestili na nosila i Hitna pomoć ga je odvezla. Saznali smo, inače, da je pre skoka automobilom došao do mosta, parkirao se, a zatim pešice došao na sredinu mosta. Tu se kratko vreme premišljao, vozači koji su shvatili njegovu nameru pokušali su da ga odvrate, ali im nije uspelo. 



Da podvizi i dobra dela ne ostaju bez nagrade, Đukić se brzo uverio jer je reprezentacija koju vodi na Evropskog prvenstva vratila sa četiri medalje – dve zlatne i dve bronzane, što je istorijski uspeh.

– Vratio sam se ponosan i srećan – kaže Đukić, koji svakako može biti ponosan i na čin spasavanja života koji je izveo sa svojim sugrađaninom Predragom Novakovićem.



Ž. B.