Отворити Кину и Египат за српско жито

 тржишта на којима још увек није присутна, попут Кине и Египта.

Интернационални консултант ФАО-а Милош Миловановић изјавио је за „Дневник” да је та организација, заједно с ЕБРД-ом, покренула два нова пројекта у Србији – један је промоција извоза житарица и уљарица из наше земље, а други помоћ задружном сектору. Он каже да Србија већ има добре позиције у спољотрговинској размени пољопривредних производа, међутим, оцењује да су њени потенцијали много већи.



– У том смислу ћемо се позабавити и пробати да помогнемо, како приватном сектору, тако и јавном, у области фитосанитарних уверења потребних за извоз на тржишта на којима наша роба у овом тренутку није присутна, рецимо, за извоз пшенице на египатско тржиште или кукуруза у Кину, где због недостатка фитосанитарних сертификата не можемо да извозимо, а те земље су нето увозници и имају огромне потребе – казао је Миловановић.



– Нема разлога да барем део њихових потреба не задовољи Србија. Наша роба је присутна на многим тржиштима света и у том смислу има препознатљивост и потврду квалитета. Више је ту реч о административним препрекама, које би требало превазићи. Оне су део стандардне процедуре коју је потребно спровести да би, на пример, Србија извозила на тржиште Египта. Само то тржиште има 83 милиона потрошача, Египат је велики увозник пшенице и нема разлога да не будемо тамо присутни и конкурентни.



Једна од препрека већем извозу житарица из Србије је то што у пракси, при откупу, још увек није заживело разврставање по квалитету. По Миловановићевим речима, Правилник о квалитету жита је донет у августу, а на захтев приватног и јавног сектора стручњаци ФАО-а за житарице ће се укључити у његову имплементацију да би заживео у пракси.



– Није само Правилник препрека извозу. Ту је и речна инфраструктура јер, реч је о роби која би требало да буде транспортована речним путем, а за то је неопходна логистика у транспорту. И ту имамо и ресурсе и капацитете да помогнемо и да отворимо политички дијалог с државом, Министарством пољопривреде и другим министарствима по питањима која се тичу извозника, било да су то административне накнаде у речном транспорту или друга административна оперећења која отежавају извоз – наглашава Миловановић, подсећајући на то да је ове године род свих култура био одличан. – Извозне количине могу бити и много веће, квалитет житарица бољи па би самим тим била боља препознатљивост и цена робе из Србије на иностраним тржиштима.



Д. У.

 

Од финансирања до складишта



Миловановић је навео да ФАО и ЕБРД тренутно у Србији имају осам пројеката који се односе на унапређење пољопривреде, највише у овом делу Европе. Подсетио је на то да те две институције сарађују од 1994. године и да су активне у 36 земаља Европе и Африке. 

– Од пројеката у Србији два су из области финансирања пољопривредне производње – Закон о јавним складиштима из 2009. и Закон о преџетвеном финансирању, који ступио на снагу 2015. године. Помогли смо у изради и имплементацији оба закона, а с друге стране, водимо два политичка дијалога у области производње, прераде и пласмана меса, млека и месних и млечних производа између приватног и јавног сектора. Такође, срповодимо и пројекат географске ознаке порекла, као и пројекат у области стандарда у производњи, преради и промету меса и прерађевина – казао је он.