Otvoriti Kinu i Egipat za srpsko žito

 tržišta na kojima još uvek nije prisutna, poput Kine i Egipta.

Internacionalni konsultant FAO-a Miloš Milovanović izjavio je za „Dnevnik” da je ta organizacija, zajedno s EBRD-om, pokrenula dva nova projekta u Srbiji – jedan je promocija izvoza žitarica i uljarica iz naše zemlje, a drugi pomoć zadružnom sektoru. On kaže da Srbija već ima dobre pozicije u spoljotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda, međutim, ocenjuje da su njeni potencijali mnogo veći.



– U tom smislu ćemo se pozabaviti i probati da pomognemo, kako privatnom sektoru, tako i javnom, u oblasti fitosanitarnih uverenja potrebnih za izvoz na tržišta na kojima naša roba u ovom trenutku nije prisutna, recimo, za izvoz pšenice na egipatsko tržište ili kukuruza u Kinu, gde zbog nedostatka fitosanitarnih sertifikata ne možemo da izvozimo, a te zemlje su neto uvoznici i imaju ogromne potrebe – kazao je Milovanović.



– Nema razloga da barem deo njihovih potreba ne zadovolji Srbija. Naša roba je prisutna na mnogim tržištima sveta i u tom smislu ima prepoznatljivost i potvrdu kvaliteta. Više je tu reč o administrativnim preprekama, koje bi trebalo prevazići. One su deo standardne procedure koju je potrebno sprovesti da bi, na primer, Srbija izvozila na tržište Egipta. Samo to tržište ima 83 miliona potrošača, Egipat je veliki uvoznik pšenice i nema razloga da ne budemo tamo prisutni i konkurentni.



Jedna od prepreka većem izvozu žitarica iz Srbije je to što u praksi, pri otkupu, još uvek nije zaživelo razvrstavanje po kvalitetu. Po Milovanovićevim rečima, Pravilnik o kvalitetu žita je donet u avgustu, a na zahtev privatnog i javnog sektora stručnjaci FAO-a za žitarice će se uključiti u njegovu implementaciju da bi zaživeo u praksi.



– Nije samo Pravilnik prepreka izvozu. Tu je i rečna infrastruktura jer, reč je o robi koja bi trebalo da bude transportovana rečnim putem, a za to je neophodna logistika u transportu. I tu imamo i resurse i kapacitete da pomognemo i da otvorimo politički dijalog s državom, Ministarstvom poljoprivrede i drugim ministarstvima po pitanjima koja se tiču izvoznika, bilo da su to administrativne naknade u rečnom transportu ili druga administrativna operećenja koja otežavaju izvoz – naglašava Milovanović, podsećajući na to da je ove godine rod svih kultura bio odličan. – Izvozne količine mogu biti i mnogo veće, kvalitet žitarica bolji pa bi samim tim bila bolja prepoznatljivost i cena robe iz Srbije na inostranim tržištima.



D. U.

 

Od finansiranja do skladišta



Milovanović je naveo da FAO i EBRD trenutno u Srbiji imaju osam projekata koji se odnose na unapređenje poljoprivrede, najviše u ovom delu Evrope. Podsetio je na to da te dve institucije sarađuju od 1994. godine i da su aktivne u 36 zemalja Evrope i Afrike. 

– Od projekata u Srbiji dva su iz oblasti finansiranja poljoprivredne proizvodnje – Zakon o javnim skladištima iz 2009. i Zakon o predžetvenom finansiranju, koji stupio na snagu 2015. godine. Pomogli smo u izradi i implementaciji oba zakona, a s druge strane, vodimo dva politička dijaloga u oblasti proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka i mesnih i mlečnih proizvoda između privatnog i javnog sektora. Takođe, srpovodimo i projekat geografske oznake porekla, kao i projekat u oblasti standarda u proizvodnji, preradi i prometu mesa i prerađevina – kazao je on.