Случаj поштанске марке, петокрака за заборав или историjу

 сматра прекрајањем историје и покушајем ревизије историје без пардона.

"Јасно је да је Ужичка република и устанак у том крају организован под руководством Комунистичке партије Југославије. Зна се да су радници- пролетери били авангарда и чланови партије. Ко је тај неко ко процењује да ли њима треба стављати петокраку или не", пита се Цукић.

Примећује, међутим, да се изостанак петокраке са поштанске марке уклапа у владајући наратив последњих година, који је посебно изражен од 2000. године.



"Ви начелно обележавате једну битну годишњицу, али обележавате на тај начин да истичете само један део који је сада прихватљив од укупног садржаја који је Народно- ослободилачка борба имала. Истичете само да је то била борба за ослобођење и ништа више", рекао је Цукић.

Он подсећа да је Народно-ослободилачка борба за велики део њених учесника била и борба за бољи живот, те да су се учесници- сељаци, радници надали нечему бољем што ће доћи после ослобођења, а не повратак на старо у коме нису живели добро.



"Признајемо да смо се борили против Немаца, против оних који су нам окупирали земљу, али не признајемо да смо се борили за нешто боље", каже наш саговорник.Цукић каже да му се чине да на овај начин желе да избришу петокраку из сећања и подсећа на 1996. годину када је новоизабрани градоначелних Зоран Ђинђић скинуо петокраку са градске скупштине.



"Та петокрака је завршила у Музеју Југославије. Дакле, није се брисала из сећања, већ је требало у духу тог времена да представи да земља креће другим путем. Чини ми се да намера није била да се она избрише из сећања, она је једноставно послата у музеј", наглашава Цукић.

Можда се, како наводи, све то на мало екстремнији начин ради у другим државама, због чега не може да каже да је код нас на делу "неки фашизам".

"Али када се релативизују злочини за време Недићеве Србије онда јесте и нека врста релативизације фашизма као таквог", закључио је Цукић.



А кад је реч о петокраки, Цукић наводи да је она универзални симбол, чије се првобитно значење углавном губи.То је симбол који је примењиван јако дуго од различитих идеологија, система, различитих држава.Десетине држава на својим заставама имају петокраку а немају ништа заједничко, од исламских држава, преко САД које су прве ставиле петокраку на своју заставу до неких још увек комунистичких држава, напомиње Цукић.



Код црвене петокраке, како каже, није битно изворно значење, већ је битно значење које је везано за комунизам, за идеологију која је обећавала за њене поклонике боље сутра, која није дозваљавала мирење са суморном садашњошћу и то је, сматра Цукић, њена вредност.У Википедији се може наћи да је црвена звезда петокрака симбол комунизма и социјализма, те да је значење пет кракова нприлично неразјашњено до данас.



Па тако постоје схватања по којима они симболизују пет прстију на рукама радника, али и пет континената, те пет социјалних група које је требало да Русију доведу до комунизма (младост, војска, индустријалци, пољопивредници и интелигенција).Црвена је петокрака, по неким тумачењима, и од крви и то оне проливене у борби за слободу, и тако су је видели раније, а и данас је тако виде револуционари у разним деловима света, а ми додајемо да је данас у многим земљама, попут Мађарске, Турске или Пољске истицање црвене петокраке забрањено.



Марка на којој се налазе борци с Кадињаце без петокрака, наиме, пуштена је у оптицај крајем прошле недеље по договору Пошта Србије и ужицког музеја, да би одмах поделила јавност.Члан Председништва СПС Дејан Раденковић је затражио да се марка повуче из оптицаја, јер су на њој "изостављене" петокраке на капама ужичких револуционара, док су у Музеју тврдили да се на Кадињаци бранила слобода, а не идеологија, те да на маркама нису комунисти него узичке занатлије које су браниле слободу.



"Пре свега, треба напоменути фактографску чињеницу. Нико није уклонио петокраке са слике, јер оне на њој никад нису ни биле. Реч је о раду ужицког сликара Драгољуба Вуксановица под називом 'Борци са Кадињаце' из 1970. А на тој слици борци су приказани без петокраке", објаснили су у Музеју.

Директор ужицког музеја Никола Гогић, такође кадар СПС, чак је упитао: "Зар је требало да на сликама цртамо борцима петокраке".



Редитељ Срђан Драгојевић имао је имао је на Твитеру одговор на овај случај."Мене занима име 'Хитлера из нашег сокака' који је одобрио да се скину петокраке херојима са Кадињаче", написао је Драгојевић.Иначе, слику која се нашла на поштанским маркама а која је изазвала толико полемике, заједнички су изабрали људи из "Србијамарке", радне јединице коју су формирали Пошта Србије и Народни музеј у Ужицу.

(Танјуг)