Slučaj poštanske marke, petokraka za zaborav ili istoriju

 smatra prekrajanjem istorije i pokušajem revizije istorije bez pardona.

"Jasno je da je Užička republika i ustanak u tom kraju organizovan pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije. Zna se da su radnici- proleteri bili avangarda i članovi partije. Ko je taj neko ko procenjuje da li njima treba stavljati petokraku ili ne", pita se Cukić.

Primećuje, međutim, da se izostanak petokrake sa poštanske marke uklapa u vladajući narativ poslednjih godina, koji je posebno izražen od 2000. godine.



"Vi načelno obeležavate jednu bitnu godišnjicu, ali obeležavate na taj način da ističete samo jedan deo koji je sada prihvatljiv od ukupnog sadržaja koji je Narodno- oslobodilačka borba imala. Ističete samo da je to bila borba za oslobođenje i ništa više", rekao je Cukić.

On podseća da je Narodno-oslobodilačka borba za veliki deo njenih učesnika bila i borba za bolji život, te da su se učesnici- seljaci, radnici nadali nečemu boljem što će doći posle oslobođenja, a ne povratak na staro u kome nisu živeli dobro.



"Priznajemo da smo se borili protiv Nemaca, protiv onih koji su nam okupirali zemlju, ali ne priznajemo da smo se borili za nešto bolje", kaže naš sagovornik.Cukić kaže da mu se čine da na ovaj način žele da izbrišu petokraku iz sećanja i podseća na 1996. godinu kada je novoizabrani gradonačelnih Zoran Đinđić skinuo petokraku sa gradske skupštine.



"Ta petokraka je završila u Muzeju Jugoslavije. Dakle, nije se brisala iz sećanja, već je trebalo u duhu tog vremena da predstavi da zemlja kreće drugim putem. Čini mi se da namera nije bila da se ona izbriše iz sećanja, ona je jednostavno poslata u muzej", naglašava Cukić.

Možda se, kako navodi, sve to na malo ekstremniji način radi u drugim državama, zbog čega ne može da kaže da je kod nas na delu "neki fašizam".

"Ali kada se relativizuju zločini za vreme Nedićeve Srbije onda jeste i neka vrsta relativizacije fašizma kao takvog", zaključio je Cukić.



A kad je reč o petokraki, Cukić navodi da je ona univerzalni simbol, čije se prvobitno značenje uglavnom gubi.To je simbol koji je primenjivan jako dugo od različitih ideologija, sistema, različitih država.Desetine država na svojim zastavama imaju petokraku a nemaju ništa zajedničko, od islamskih država, preko SAD koje su prve stavile petokraku na svoju zastavu do nekih još uvek komunističkih država, napominje Cukić.



Kod crvene petokrake, kako kaže, nije bitno izvorno značenje, već je bitno značenje koje je vezano za komunizam, za ideologiju koja je obećavala za njene poklonike bolje sutra, koja nije dozvaljavala mirenje sa sumornom sadašnjošću i to je, smatra Cukić, njena vrednost.U Vikipediji se može naći da je crvena zvezda petokraka simbol komunizma i socijalizma, te da je značenje pet krakova nprilično nerazjašnjeno do danas.



Pa tako postoje shvatanja po kojima oni simbolizuju pet prstiju na rukama radnika, ali i pet kontinenata, te pet socijalnih grupa koje je trebalo da Rusiju dovedu do komunizma (mladost, vojska, industrijalci, poljopivrednici i inteligencija).Crvena je petokraka, po nekim tumačenjima, i od krvi i to one prolivene u borbi za slobodu, i tako su je videli ranije, a i danas je tako vide revolucionari u raznim delovima sveta, a mi dodajemo da je danas u mnogim zemljama, poput Mađarske, Turske ili Poljske isticanje crvene petokrake zabranjeno.



Marka na kojoj se nalaze borci s Kadinjace bez petokraka, naime, puštena je u opticaj krajem prošle nedelje po dogovoru Pošta Srbije i užickog muzeja, da bi odmah podelila javnost.Član Predsedništva SPS Dejan Radenković je zatražio da se marka povuče iz opticaja, jer su na njoj "izostavljene" petokrake na kapama užičkih revolucionara, dok su u Muzeju tvrdili da se na Kadinjaci branila sloboda, a ne ideologija, te da na markama nisu komunisti nego uzičke zanatlije koje su branile slobodu.



"Pre svega, treba napomenuti faktografsku činjenicu. Niko nije uklonio petokrake sa slike, jer one na njoj nikad nisu ni bile. Reč je o radu užickog slikara Dragoljuba Vuksanovica pod nazivom 'Borci sa Kadinjace' iz 1970. A na toj slici borci su prikazani bez petokrake", objasnili su u Muzeju.

Direktor užickog muzeja Nikola Gogić, takođe kadar SPS, čak je upitao: "Zar je trebalo da na slikama crtamo borcima petokrake".



Reditelj Srđan Dragojević imao je imao je na Tviteru odgovor na ovaj slučaj."Mene zanima ime 'Hitlera iz našeg sokaka' koji je odobrio da se skinu petokrake herojima sa Kadinjače", napisao je Dragojević.Inače, sliku koja se našla na poštanskim markama a koja je izazvala toliko polemike, zajednički su izabrali ljudi iz "Srbijamarke", radne jedinice koju su formirali Pošta Srbije i Narodni muzej u Užicu.

(Tanjug)