Међународни сајам пчеларства и цвећа у Сомбору

организују овдашњи пчелари, а њима су се ове године, потпуно природно, придружили и узгајивачи цвећа, па је од ове симболичке симбиозе процветала и главна градска Улица Краља Петра Првог. Тако су бројни Сомборци и њихови гости, а пре свега они који се баве пчеларством имали прилику да виде безброј пчеларских производа, али и опрему за пчеларство које су понудили њени произвођачи из земље и иностранства.

Док су се шетали између бројних тезги Сомборци, или макар највећи број њих, засигурно није размишљао о још једној симболици везаној за пчеларство у најзеленијем граду у овом делу Европе. Наиме, сем озбиљнијих пчелара или страсних заљубљеника у завичајну историју, мало њих зна да је управо Сомбор колевка нововеког пчеларства у Срба, захваљујући дугогодишњем проти овдашњег Светођурђевског храма, Авраму Максимовићу. Свештеник је био и пасионирани пчелар, уважени члан гласовитог Баварског пчеларског друштва.

Као врстан познавалац пчеларства, Аврам Максимовић је 1810. године објавио први српски пчеларски приручник, са називом „Нови пчелар“. Књигу је штампао у Будиму, на 237 страница, а на списку претплатника налазило се 368 имена, од којих је преко сто било из Сомбора и најуже околине. Истовремено су објављена два издања ове књиге, која су се незнатно разликовала (друга књига објављена је са називом „Пчелар“). Разликовала их је посвета карловачком митрополиту Стефану Стратимировићу, као и предговор из књиге „Пчелар“, у коме су поименице наведене и све пчеларске књиге које је Максимовић добио из митрополитове библиотеке, а које нису биле поменуте у издању књиге са насловом „Нови пчелар“. Максимовићев пчеларски приручник настао је на основу његовог превода књиге о пчеларству језуите и природњака Лудвига Митерпахера (1734-1814), а рукопис превода (132 листа, написана у Сомбору 1806) Максимовић је дао на оцену митрополиту Стратимировићу. Митрополит му је, убрзо, послао још неколико књига о пчеларству из своје библиотеке, аутора Панкла, Реумира и Рима, са препоруком да и из њих повади и преведе оно што процени као најважније.

Максимовић је тако и учинио, па су прикупљени изводи, сложени у један приручник, учинили да његова књига о пчеларству буде једна од најбољих у Европи тог времена, а колико су потомци негдањих пчелара научили у протекла два века, могло се сасвим лако видети и на 24.Међународном сајму пчеларства у Сомбору.

М. Миљеновић