„Радуловића нико никада није звао Миша Банана”

у Западну Европу могло би да донесе и неке нове доказе, пре свега одбране која негира све оптужбе, сазнаје „Дневник. До почетка поновљеног суђења, заказаног за 26. септембар, очекује се да Холандија изручи окривљеног Дарка Тошића, којег је тамошња полиција ухапсила прошлог јула по српској потерници, па би део нових доказних предлога могао стићи и од њега.

Има, међутим, од раније у вези сва четири обухваћена догађаја, у Уругвају, Аргнетини, Бразилу и Италији, мноштво доказних предлога, који чекају нову шансу у овом поступку, јер их је у првом суд одбио. А са тог „лагера“ старих неприхваћених доказа, на које још рачуна одбрана Дарка Шарића, већина се, по сазнањима нашег листа, односи на кредибилитет тројице сведока сарадника - Небојше Јоксовића, Драшка Вуковића и Радана Адамовића - којима је такође укинута пресуда и суди им се изнова.

Браниоци бизнисмена Родољуба Радуловића, обухваћеног само „аргентинском оптужницом“, сада се надају извођењу барем неких од сијасет аргумената којима одбрана оспорава оптужбе, поред осталог, и тврдњама о његовој успешној пословној каријери, током које је својевремено обнављао, а у једном периоду био и власник и закупац већег дела старе тврђаве у Котору! Проблематичан је за одбрану и наводни Радуловићев надимак Миша Банана, јер, како је истакла одбрана, њега нико никада није тако звао и реч је о, како тврде, „полицијској или медијској измишљотини”.

Претекло је више од двадесет доказа предлаганих писаним поднесцима све у настојању одбране да докаже да „Радуловић није починио кривично дело које му је стављено на терет нити било које друго и да нема никакве везе с наводима оптужбе да је бродом „Верти” у његовом формалном власништву, осим легално уговореног превоза товара соје од Аргентине за Шпанију, крајем 2008. и почетком 2009. године, до Гибралтара прокријумчарено око 1.800 килограма кокаина“.

Радуловић је, оцењује одбрана у образложењу својих предложених доказа, „неосновано оптужен, ниједан од доказа који су изведени на суђењу не доводе га у везу да је извршио било које кривично дело“. Још од почетка осамдесетих година прошлог века, Радуловић је, наводи у поднеску од 20. априла 2015, његов бранилац Велисав Милутиновић, „започео значајне пословне активности у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Русији, САД као и са бројним арапским земљама и радило се о пословима велике вредности“.

„У то време Радуловић је обављао и значајне послове у Котору где је са својим братом био већински сувласник фирме ’Треком’ која је извела велике радове на изградњи станова у Котору, Прчњу, Перасту и другим местима на обали мора, а започети су и обимни радови на реконструкцији тврђаве у Котору”, наводе Радуловићеви правни заступници.

Одређена документа са списка из овог поднеска одбрана је предлагала као доказе о Радуловићевом власништву над бродовима „Верти“ и „Голден“, да су, како се тврди „купљени уз поштовање прописане процедуре, међународних правила о трговини бродовима и законима држава у којима су купљени, док поједина потврђују да се ради о несумњивој правној пословној активности Радуловића као рачунополагача сопственог новца преко својих фирми“.

Ту су и папири који, по одбрани, потврђују да по међународним стандардима власници бродова најчешће нису и техничко комерцијални оператери у вези ангажовања бродова, већ се закључују уговори са овлашћеним брокерским кућама, али и у конкретном случају, документа о ангажовању комерцијалног брокера за оба брода. То су, сматра одбрана, и „докази о погрешном ставу тужилаштва да је Радуловићева фирма Манмаре уговарала пословно ангажовање бродова, па и превожење робе на релацији Аргентина –Шпанија, како то стоји у оптужници“. Овим доказима одбрана оспорава и тврдње из оптужнице да су „бродови ’Верти’ и ’Голден’ били само формално у Радуловићевом власништву, а да су стварни власници били чланови криминалне групе“.

Подсетимо, Апелациони суд у Београду укинуо је 24. јуна првостепену пресуду којом је Дарко Шарић био осуђен са још двадесеторо окривљених по оптужбама за кријумчарење кокаина. Пресуда је потврђена правоснажно у делу у коме су оптужби ослобођени Бобан Станојковић, Дарко Газдић и Александра Мишић, с обзиром на то да није доказано да су извршили та кривична дела.

Специјални суд је, иначе, том сада укинутом пресудом осудио на по 20 година затвора Дарка Шарића и Горана Соковића, а на 18 Жељка Вујановића по оптужбама за кријумчарење око 5,7 тона кокаина из Латинске Америке у Западну Европу. Оптужницом су обухваћена укупно четири догађаја која су откривена у акцији „Балкански ратник” 2009. године, а везују се за Уругвај, Бразил, Аргентину и Италију.

Као припадници групе, по различитим оптужбама у вези појединих догађаја, били су осуђени: Марко Пандрц и Бошко Недић на по 15 година затвора, као и Ненад Новаковић. Окривљени Никола Димитријевић и Дарко Тошић били су осуђени на по 13 година и 6 месеци, док је казна од дванаест и по година била изречена Петру Обрадовићу, а пола године мање Милошу Цајићу и Милану Миловцу.

Бизнисмен Родољуб Радуловић био је осуђен у одсуству на једанаест и по година затвора, а на по 11 година окривљени Небојша Сретеновић, Марко Рачић, Владимир Рачић, Борислав Туњић, Живко Сибински, Бобан Стојиљковић и Марко Дабовић. Такође, првостепеном пресудом осуђена су и три сведока сарадника Драшко Вуковић на 8 месеци, Небојша Јоксовић на 5 месеци и Радан Адамовић на 10 месеци затвора.

Сви окривљени су одбацили оптужбе и тврде да ништа од онога за шта се терете нису починили. Извршење кривичних дела признала су само тројица сведока сарадника који су тај статус добили током поступка, а укинутом пресудом Специјалног суда били су осуђени на вишемесечне казне затвора: Небојша Јоксовић на 5 месеци, Драшко Вуковић на осам, а Радан Адамовић на 10 месеци затвора.

Јаска Јаковљевић