Паори највише добијају евроинтеграцијама

и много већи новац из европске пољопривредне политике и политике регионалног развоја - каже за "Дневник" директор Центра за европске политике и члан Ужег преговарачког тима за приступање Србије ЕУ Небојша Лазаревић. Наш саговорник подсећа на то да је за Србију из ИПАРД-а за седам година актуелног буyетског периода Уније, дакле од 2014 -2020, предвиђено 175 милиона евра, од којих, истиче, "до сада нисмо ни евра потрошили".

– Ипак, то се преноси у следећу годину, тако да стварно треба да пожуримо да бисмо до 2020. што више од ових средстава повукли – наглашава Лазаревић.



По његовим речима, иако је Србија и раније добијала средства за пољопривреду из европских ИПА фондова, ИПАРД ће донети нове могућности, јер је усмерен на рурални развој и омогућава директну подршку пољопривредницима. Суштина ИПАРД-а се своди на две ствари – кофинансирање и стандарде. То су управо елементи који одређују економску активност потенцијалног корисника у најмање пет година после реализоване инвестиције подржане ИПАРД средствима. Лазаревић при томе напомиње да од друге половине 2016. пољопривредна газдинства и фирме могу очекивати први конкурс за бесповратна средства ЕУ из овог програма.



– У овом тренутку наши пољопривредници су у релативно незавидном положају. С једне стране су изложени конкуренцији из земаља ЕУ чији је аграр озбиљно субвенционисан, а са друге стране још увек немају приступ европским фондовима – каже Лазаревић.

Он при томе подсећа да се две трећине европског буyета, који износи око 125 милијарди евра годишње, улаже у пољопривреду. Зато и не чуди што су највећи нето добитници брже европске интеграције управо паори.



– Пољопривредници ће тада бити у двострукој добити, јер ће им се у потпуности отворити огромно тржиште од 500 милиона потрошача. С друге стране, добијаће субвенције од ЕУ, при чему ни домаће субвенције неће пресушити када Србија постане чланица Уније – објашњава Лазаревић.



Искуство показује да је у земљама централне и источне Европе, на пример Пољској, највећи отпор чланству у "бриселском клубу" долазио управо од стране сељака. Међутим, како су претприступни фондови, а касније и они доступни чланицама, почели да се одливају на пољопривреду, подршка је расла, тако да данас убедљиво највећа подршка европској будућности ових земаља долази баш од пољопривредних произвођача.



Члан Ужег преговарачког тима за приступање Србије ЕУ констатује да сличну ситуацију можемо да очекујемо и у Србији.

– Невоља је што ми данас имамо проблема да потрошимо и новац из претприступних фондова за пољопривреду, који су тешки неколико десетина милиона евра годишње, па је основано питање како ћемо бити у стању да искористимо стотине милиона евра, када нам буду на располагању – упозорава Лазаревић, уз опаску да што пре треба створити услове да се брзина активирања средстава из ИПАРД- а повећа, те напомиње да је, према званичним подацима, за 2016. предвиђено повлачење15 милиона евра, а новац ће се у почетку одобравати пољопривредницима за набавку механизације и унапређење технологије производње.



Владимир Ђуричић