Paori najviše dobijaju evrointegracijama

i mnogo veći novac iz evropske poljoprivredne politike i politike regionalnog razvoja - kaže za "Dnevnik" direktor Centra za evropske politike i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Nebojša Lazarević. Naš sagovornik podseća na to da je za Srbiju iz IPARD-a za sedam godina aktuelnog buyetskog perioda Unije, dakle od 2014 -2020, predviđeno 175 miliona evra, od kojih, ističe, "do sada nismo ni evra potrošili".

– Ipak, to se prenosi u sledeću godinu, tako da stvarno treba da požurimo da bismo do 2020. što više od ovih sredstava povukli – naglašava Lazarević.



Po njegovim rečima, iako je Srbija i ranije dobijala sredstva za poljoprivredu iz evropskih IPA fondova, IPARD će doneti nove mogućnosti, jer je usmeren na ruralni razvoj i omogućava direktnu podršku poljoprivrednicima. Suština IPARD-a se svodi na dve stvari – kofinansiranje i standarde. To su upravo elementi koji određuju ekonomsku aktivnost potencijalnog korisnika u najmanje pet godina posle realizovane investicije podržane IPARD sredstvima. Lazarević pri tome napominje da od druge polovine 2016. poljoprivredna gazdinstva i firme mogu očekivati prvi konkurs za bespovratna sredstva EU iz ovog programa.



– U ovom trenutku naši poljoprivrednici su u relativno nezavidnom položaju. S jedne strane su izloženi konkurenciji iz zemalja EU čiji je agrar ozbiljno subvencionisan, a sa druge strane još uvek nemaju pristup evropskim fondovima – kaže Lazarević.

On pri tome podseća da se dve trećine evropskog buyeta, koji iznosi oko 125 milijardi evra godišnje, ulaže u poljoprivredu. Zato i ne čudi što su najveći neto dobitnici brže evropske integracije upravo paori.



– Poljoprivrednici će tada biti u dvostrukoj dobiti, jer će im se u potpunosti otvoriti ogromno tržište od 500 miliona potrošača. S druge strane, dobijaće subvencije od EU, pri čemu ni domaće subvencije neće presušiti kada Srbija postane članica Unije – objašnjava Lazarević.



Iskustvo pokazuje da je u zemljama centralne i istočne Evrope, na primer Poljskoj, najveći otpor članstvu u "briselskom klubu" dolazio upravo od strane seljaka. Međutim, kako su pretpristupni fondovi, a kasnije i oni dostupni članicama, počeli da se odlivaju na poljoprivredu, podrška je rasla, tako da danas ubedljivo najveća podrška evropskoj budućnosti ovih zemalja dolazi baš od poljoprivrednih proizvođača.



Član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU konstatuje da sličnu situaciju možemo da očekujemo i u Srbiji.

– Nevolja je što mi danas imamo problema da potrošimo i novac iz pretpristupnih fondova za poljoprivredu, koji su teški nekoliko desetina miliona evra godišnje, pa je osnovano pitanje kako ćemo biti u stanju da iskoristimo stotine miliona evra, kada nam budu na raspolaganju – upozorava Lazarević, uz opasku da što pre treba stvoriti uslove da se brzina aktiviranja sredstava iz IPARD- a poveća, te napominje da je, prema zvaničnim podacima, za 2016. predviđeno povlačenje15 miliona evra, a novac će se u početku odobravati poljoprivrednicima za nabavku mehanizacije i unapređenje tehnologije proizvodnje.



Vladimir Đuričić