Радојица слави јубилеј

1976. године увео пријатељ. Од тада у оквиру манифестације макар недељу дана проведе на Дунаву. Прешао је тај водени пут од Немачке до Црног мора, али никада ођедном, него по деоницама и у складу са слободним временом.

– Сад сам у пензији и ишао бих целу деоницу, међутим, немам ни снаге, ни воље, а ни новца – прича Радојица. – Али у последње време идем од Мохача до Београда. Ти предели су лепи, људи су добри, укључују се и млади, задовољан сам. Ове године нас је мање, можда зато што је претходна година била јубиларна па је било доста света. У Новом Саду смо лепо примљени, ово је најлепша плажа на Дунаву. Време је лепо, друштво је добро, мало сам и немачки научио. Још један интересантан детаљ је да у Европи нико нема чамаца колико ми.

Сведок је многих радосних догађаја, као што су познанства која се заврше венчањима. Склапају се и трајна пријатељства па су једни другима драги гости у различитим државама и на њиховим рекама. Члан је клуба „Српски веслачи” из Београда. Сваке године организује се клупска слава, а овај пут на јесен домаћини су њихови другови из Новог Сада.

Б. П.