few clouds
12°C
20.04.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Судијско чланство у ЦЕПРИС-у још на чекању

18.07.2016. 21:47 11:39
Пише:

Високи савет судства одложио је за наредну седницу одлуку о спојивости судијске функције с чланством у недавно основаној невладиној организацији Центар за правосудна истраживања (ЦЕПРИС).

Иако је, по најави, чланови највишег судског тела у петак требало да одлучују о томе да ли судија мора да бира између функције коју обавља или чланства у струковној НВО чији је циљ изучавање и унапређење правосуђа, та одлука је одложена, потврђено је јуче „Дневнику” у ВСС-у.

Подсетимо да је председник Вишег суда Александар Степановић крајем прошлог месеца потписао решење којим је судију Вишег суда Александра Трешњева због „сумње у пристрасност” изузео из већа које води поступак против бившег градоначелника Новог Сада Борислава Новаковића а који је у завршној фази. Своје наводе образложио је чињеницом да су и судија Трешњев и адвокат оптуженог Владимир Бељански чланови ЦЕПРИС-а.

Иако, за сада, та невладина организација има само 12 чланова, међу њима су еминентна имена српског судства, професуре и адвокатуре: судија Уставног суда Горан П. Илић, судија Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић, некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро, професори београдског Правног факултета Миодраг Јовановић и Зоран Мирковић, адвокати Слободан и Владимир Бељански, Владимир Ђерић, Небојша Мараш... Осим њих, у ЦЕПРИС-у је и известан број младих сарадника који нису његови чланови.

Бивша председница Врховног суда и чланица ЦЕПРИС-а Вида Петровић Шкеро каже да се плаши тврдње било ког правника који каже да судија неће бити непристрастан током суђења зато што је члан истог удружења као и адвокат у поступку који води. Такође, наводи бивша председница ВШ-а, о праву удруживања судија у удружења која се боре за независност говори се и у Закону о судијама.

– Као правнику, није ми јасно шта је прави разлог за изузеће судије Трешњева – каже Вида Петровић Шкеро. – ЦЕПРИС као организација нема неморалне циљеве, не ради против државног уређења. Значи, све је у складу са законом. Можда је и најбитније нагласити да се у Закону о судијама наводи да судије имају право да се удружују у удружење чији је циљ борба за независност и развијање правосудног система, односно све оно за шта се залаже ЦЕПРИС. Удружење није ни почело рад, а председник Вишег суда Степановић у решењу којим се судија Трешњев изузима из судског већа, анализира начин конституисања и рада новооснованог удружења. То није у надлежности председника суда, а посебно не представља разлог за изузеће. Такође, у закону се наводи да је основна обавеза судије да одржава своје право на независност и непристрасност. У конкретном случају, тако нешто уопште није могуће.

Председник Врховног касационог суда и Врховног суда Србије Драгомир Милојевић сматра да је судијска функција неспојива са чланством у неком удружењу у вези с финансијама или нечим сличним.

– Таква подела нам није била потребна пред отварање поглавља 23 – рекао је Милојевић за наш лист.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић сматра да је добро за неко друштво да има што више удружења која се залажу за независно судство и владавину права.

– Судије су грађани и самим тим имају право на удруживање – наводи Драгана Бољевић. – Удружење у којем су судије, адвокати и професори права представља логично окружење за правнике.

По подацима с њихове интернет стране, „Центар за правна истраживања (ЦЕПРИС) је основан као независна невладина организација за истраживање, изучавање и унапређење правосуђа у демократском друштву заснованом на владавини права и подели власти. Оснивачи ЦЕПРИС-а су еминентни стручњаци у области правне науке и праксе, окупљени с циљем анализе узрока садашњег стања и понуде могућих праваца консолидације и развоја правосуђа”.

М. Бозокин

Судија и слободно време

По Закону о судијама, делилац правде не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе. Судија не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин, бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге ни давати правне савете уз накнаду.

Са судијском функцијом неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штете угледу суда. Судија може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави наставном и научном делатношћу, уз накнаду.

 

Пише:
Пошаљите коментар