Анђелковић: Геополитика кроји коалиције и министарска имена

овим врелим јулским данима. У медијима готово да више и нема написа и нагађања о томе ко ће бити нови министри, нити коалициони партнери напредњака, већ је, како дани пролазе, све актуелније питање шта чека мандатар Александар Вучић, који је освојио већину у парламенту са својом листом на априлским изборима. Датуми сустижу један други, а будући и актуелни премијер за сада тврди само једно – нова влада биће формирана у законском року. И политички аналитичар Драгомир Анђелковић у изјави за „Дневник“ потврђује да су сви сви термини за формирање владе отворени до почетка септембра. Како указује, не мора да значи да ће нови кабинет бити изабран током јула.

– Код нас се непотребно ствара фама око формирања владе – каже Анђелковић. – Техничка влада функционише, обављају се сви регуларни послови. Тако да то да ли ће влада бити формирана у августу или септембру, и није много битно.

Додаје да процес формирања владе може ићи и много брже јер, судећи по унутрашњем односу снага, Вучић има стабилну већину, а може добити и додатни број посланика.

– Значи, нису проблеми у Србији, нити се ради о непремостивим коалицоним разликама. У питању је пре свега геополитички аспекат посматрања – констатује тај политички аналитичар.

Примећује да, после „брегзита“, Европа почиње у неким стварима да се мења. Друго, Србија је стално под неком врстом притиска Брисела, а никако да јој се испуни оно што је обећано.

– Вучић држи процес формирања владе отвореним, с једне стране, да види шта ће бити после Брегзита, а с друге, да пошаље поруку и Европи и САД да, ако они немају разумевања за Србију, она би се, уколико не добије поглавља и неку врсту охрабрења кроз инвестиције или на друге начине, могла радикалније окренути некој другој страни. Састав владе у великој мери ће одражавати и политику коју ће Србија водити и зато Вучић чека. Та влада или ће бити избалансирана, с више прозападно настројених људи, као и оних који су проруски наглашеније настројени, или пак може бити у знатно већој мери источно оријентисана, да у њој преовлада руска компонента и коалициони партнери који су скептични према Западу – подвлачи Анђелковић, додајући да Вучић тако на неки начин шаље поруку ЕУ да би се политика Србије мога мењати. – Значи, ако се изађе у сусрет захтевима Србије, имаћемо избалансирани састав Владе, ако не, можда дође до већег окретања од Европске уније. То је суштина зашто се влада не формира и мислим да је то рационално. А техничка влада функционише, није било великог сукоба међу коалиционим партнерима у њој, нема неке велике афере која је блокира, тако да она ради свој посао и нема превише великих изазова. А до септембра ће свакако бити изабрана нова, с тим што сада имамо ту могућност да преко процеса формирања владе извршимо притисак на Запад да коначно схвати да мора да уважи интересе Србије.

Поводом дилеме о томе да ли су САД преко Викторије Нуланд покушале да пристисну Србију да убрза тај процес, каже да „овај пут Америка није вршила притисак на Србију“.

– Напросто, за нас је веома битно то што смо недавно имали изјаву о отвореној подршци Русије. Другим речима, да Москва схвата да неко овде покушава да прави обојену револуцију и да је спремна да подржи Србију. Америка добро зна да Вучић, ако би се нашао у тешкој ситуацији, има могућност да затражи руску подршку. Он то вероватно неће урадити све док не буде морао јер жели да задржи и добре односе са Западом. Али, ако буде морао, то ће урадити. Пошто је Запад добио такву поруку, мислим да  сада покушава да мало спусти лопту и да није било превеликих притисака на Београд. Што, наравно, не значи да их неће бити сутра. Али у овом тренутку посета госпође Нуланд је прошла неуобичајено благо. Претпостављам да није говорила о влади, нити је вршила притисак као и обично, када се ради о Републици Српској и потреби да дође до децентрализације БиХ – указује Анђелковић.

На питање ко су ти нови, потенцијални коалицони партнери које Вучић чува у резерви и од којих се на неки начни Запад плаши, условно речено, Анђелковић наводи да лидер напредњака не прети Западу ничим, али да „држи отворену могућност да се влада формира на разне начине, што не искључује ни радикале“.

– Не верујем да Вучић намерава да уведе радикале у владу, али када би Србија била под великим притиском, и то је опција. Вучић у разговорима са Западом отвара, мислим, све могућности, а Запад највише не воли неизвесност. Они воле да контролишу друге и да доминирају, воле да су сигурни у то шта ће бити, а овде не знају – истиче наш саговорник.

С. Станковић

Поглавља, али и други услови

На питање да ли ћемо после отварања поглавља 19. имати неку јаснију ситуацију о томе када би Влада Србије могла бити формирана, или има још нешто што се чека, политички аналитичар Драгомир Анђелковић одговара „да су поглавља симоблички битан корак да су према нама променили однос и да су укротили своје чланице, као што је Хрватска, која се понашала агресивно“.

– И то ће свакако омогућити да се иде даље. Али мислим да Србија очекује више од тога. Прво, да нико не блокира послове попут овог са „Железаром Смедерево“, који је за нас од виталног значаја. Сад имамо наговештаја да би неко то могао урадити. Исто тако, очекујемо да нико не врши непринципијелан притисак на РС, него да се поштује Дејтонски спроазум. Значи, поглавља ће свакако бити добар смер, показатељ за даљу сарадњу са Западом, али верујем да Србија очекује много више, да комуникација мора да буде двосмерна и уважавање интереса обострано. Јер, у крајњој линији, после „брегзита“ више ми требамо ЕУ него она нама. Мала Србија данас има неку врсту великог престижа. Јер, када би она одустала од евроинтеграција, то би био катализатор таквих процеса и у самој ЕУ. Србија сада има и ту врсту адута, и то је први пут прилика да с њима преговарамо равноправно – закључује Анђелковић.