Привреда да се пита за привредне законе

а забележила је и историјски рекорд јер је у 2015. години 93 одсто компанија чланица обновило чланство, истиче у разговору за наш лист Вера Николић Димић, извршни директор Америчке привредне коморе.

- Наше чланице послују у оквиру 18 различитих сектора, запошљавају више од 100.000 грађана Србије и у ову државу су уложиле више од 14 милијарди евра. Сигурни смо да су ти бројеви сада и далеко већи, но тренутно немамо егзактан податак. Америчка привредна комора је непрофитно, невладино и политички независно пословно удружење, које се финансира искључиво од чланарина. Наше активности базирамо на три „стуба“, а то су унапређење пословног окружења, повезивање и промоција чланица и омогућавање платформе за професионални развој - каже за наш лист Вера Николић Димић.

Каква су очекивања Америчке привредне коморе Србије од нове Владе Србије у погледу нових финансијских закона, сиве економије, наставка реформи јавног сектора, пореске управе, смањења трошкова за привреду...?

- Од нове Владе, пре свега, очекујемо да настави са добрим примерима сарадње са приватним сектором, да обезбеди већу предвидивост законодавног процеса и шире укључивање пословне заједнице у процес креирања прописа, путем јавних расправа. Неопходна је реформа Пореске управе и унапређење предвидивости пореског, али и непореског оптерећења за привреду, као и даље ограничење увођења и повећања нивоа парафискалних намета на централном или локалном нивоу, што би се решило доношењем кровног Закона о накнадама и изменом Закона о финансирању локалне самоуправе, уз ограничавање локалних намета.  Веома нам је битно да обезбедимо исте услове за све на тржишту јер је то једно од начела Америчке привредне коморе. Кључна је борба за смањење сиве економије кроз наставак реформе инспекцијског надзора и унапређење капацитета тужилаштва и судства да ефикасно процесуирају кривичне пријаве и прекршаје. Према нашим подацима, просечна стопа донетих правоснажних пресуда по кривичним пријавама у области нелегалне трговине акцизним производима износи до шест одсто, а у прекршајним поступцима око 20 процената. То у великој мери умањује ефекат ефикасног рада инспекција, царине, пореске полиције и полиције у борби са сивим тржиштем, јер нема адекватне казне за незаконито поступање. Решење видимо у побољшању ефикасности рада судова, у специјализацији тужилаштва и судова.

Који потези предстоје да би се побољшала пословна клима и привреда добила „ветар у леђа“?

- Неки релевантни и за нас значајни реформски кораци које је претходна Влада покренула и спровела у циљу побољшања пословне климе имплементирани су уз учешће, иницијативу и подршку приватног сектора. Укључење привредних субјеката, стална активна сарадња и усаглашеност са Владом приликом креирања политика, закона и регулатива је од круцијалног значаја за јачање пословног окружења. Као резултате овакве сарадње, пре свега бисмо нагласили реформу и измене Закона о раду, потом администрацију грађевинских дозвола које су сада дефинисане Законом о планирању и изградњи и Законом о конверзији, те почетак реформе инспекцијског надзора, кроз Закон о инспекцијском надзору. Надамо се да ће се ова добра пракса наставити.

Да ли је Закон о раду допринео другачијем односу послодаваца према радницима?

- Усвајање измена Закона о раду био је важан корак ка обезбеђивању предвидљивости радне регулативе и правне сигурности, спречавању злоупотреба од стране несавесних послодаваца, као и несавесних запослених, али и корак који инвеститорима треба да олакша одлуке о повећању броја запослених, што је веома важно. Предвидљивост радних односа је кључна за дугорочно повећање запослености и даље инвестиције у Србији. Готово две године од његовог усвајања, можемо да кажемо да се допринос у наведеним областима осећа, али да је неопходно и даље помно пратити доследност спровођења Закона и уједначеност тумачења, чиме се, између осталог, бави наш Одбор за радно право. Наиме, уз доследно спровођење, измене Закона треба и да регулишу питања упошљавања радника од стране агенција и да допринесу усклађивању прописа који регулишу репрезентативност организација послодаваца и синдиката, у складу са препорукама Међународне организације рада. Поред усвајања Закона, неопходно је и уређење области које ће омогућити предвидивост пореског оптерећења, смањење сиве економије и повећање ликвидности привреде.

Сматрате ли да привредници, па и Америчка привредна комора Србије треба више да се питају код усвајања економских закона, као и да се они не могу доносити по хитном поступку и без претходне јавне расправе?

- Један од кључних задатака Америчке привредне коморе јесте да омогући механизме за транспарентно учешће приватног сектора у креирању економских прописа, у предлагању регулативе и да подржи ефикасну примену закона. Као што смо више пута нагласили, приватни сектор има право, али и дужност да учествује у креирању економских прописа, јер на тај начин Влада обезбеђује подршку за реформске иницијативе, а приватни сектор преузима свој део одговорности за њихово спровођење.

На пример, не би требало да се, као што је то био случај претходне године, дешава да од 121 прописа која су се тицали приватног сектора, 76 односно 63 одсто њих буде усвојено по хитном поступку, и без претходне консултације привреде, или било какве јавне расправе. Надамо се искрено, да ће нова Влада омогућити отворен дијалог и максималну сарадњу са свим важним чиниоцима нашег друштва јер имамо сви важан заједнички циљ да учинимо Србију успешном на глобалној мапи и самим тим обезбедимо привредни раст и бољи животни стандард грађана.

Љубинка Малешевић

Неопходна реформа државне управе

Битна је и реформа државне управе, која је неопходна не само ради смањења трошкова њеног одржавања, него и унапређења њене функције као сервиса грађана и привреде. А када помињемо грађане и привреду, морамо да нагласимо и проблем образовања, односно питање реформе овог изузетно важног стуба друштва. И реформе здравственог система. Радује нас да су баш ово кључне теме око састављања нове владе и теме које је сам мандатар ставио на врх приоритета своје нове владе.