Privreda da se pita za privredne zakone

a zabeležila je i istorijski rekord jer je u 2015. godini 93 odsto kompanija članica obnovilo članstvo, ističe u razgovoru za naš list Vera Nikolić Dimić, izvršni direktor Američke privredne komore.

- Naše članice posluju u okviru 18 različitih sektora, zapošljavaju više od 100.000 građana Srbije i u ovu državu su uložile više od 14 milijardi evra. Sigurni smo da su ti brojevi sada i daleko veći, no trenutno nemamo egzaktan podatak. Američka privredna komora je neprofitno, nevladino i politički nezavisno poslovno udruženje, koje se finansira isključivo od članarina. Naše aktivnosti baziramo na tri „stuba“, a to su unapređenje poslovnog okruženja, povezivanje i promocija članica i omogućavanje platforme za profesionalni razvoj - kaže za naš list Vera Nikolić Dimić.

Kakva su očekivanja Američke privredne komore Srbije od nove Vlade Srbije u pogledu novih finansijskih zakona, sive ekonomije, nastavka reformi javnog sektora, poreske uprave, smanjenja troškova za privredu...?

- Od nove Vlade, pre svega, očekujemo da nastavi sa dobrim primerima saradnje sa privatnim sektorom, da obezbedi veću predvidivost zakonodavnog procesa i šire uključivanje poslovne zajednice u proces kreiranja propisa, putem javnih rasprava. Neophodna je reforma Poreske uprave i unapređenje predvidivosti poreskog, ali i neporeskog opterećenja za privredu, kao i dalje ograničenje uvođenja i povećanja nivoa parafiskalnih nameta na centralnom ili lokalnom nivou, što bi se rešilo donošenjem krovnog Zakona o naknadama i izmenom Zakona o finansiranju lokalne samouprave, uz ograničavanje lokalnih nameta.  Veoma nam je bitno da obezbedimo iste uslove za sve na tržištu jer je to jedno od načela Američke privredne komore. Ključna je borba za smanjenje sive ekonomije kroz nastavak reforme inspekcijskog nadzora i unapređenje kapaciteta tužilaštva i sudstva da efikasno procesuiraju krivične prijave i prekršaje. Prema našim podacima, prosečna stopa donetih pravosnažnih presuda po krivičnim prijavama u oblasti nelegalne trgovine akciznim proizvodima iznosi do šest odsto, a u prekršajnim postupcima oko 20 procenata. To u velikoj meri umanjuje efekat efikasnog rada inspekcija, carine, poreske policije i policije u borbi sa sivim tržištem, jer nema adekvatne kazne za nezakonito postupanje. Rešenje vidimo u poboljšanju efikasnosti rada sudova, u specijalizaciji tužilaštva i sudova.

Koji potezi predstoje da bi se poboljšala poslovna klima i privreda dobila „vetar u leđa“?

- Neki relevantni i za nas značajni reformski koraci koje je prethodna Vlada pokrenula i sprovela u cilju poboljšanja poslovne klime implementirani su uz učešće, inicijativu i podršku privatnog sektora. Uključenje privrednih subjekata, stalna aktivna saradnja i usaglašenost sa Vladom prilikom kreiranja politika, zakona i regulativa je od krucijalnog značaja za jačanje poslovnog okruženja. Kao rezultate ovakve saradnje, pre svega bismo naglasili reformu i izmene Zakona o radu, potom administraciju građevinskih dozvola koje su sada definisane Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o konverziji, te početak reforme inspekcijskog nadzora, kroz Zakon o inspekcijskom nadzoru. Nadamo se da će se ova dobra praksa nastaviti.

Da li je Zakon o radu doprineo drugačijem odnosu poslodavaca prema radnicima?

- Usvajanje izmena Zakona o radu bio je važan korak ka obezbeđivanju predvidljivosti radne regulative i pravne sigurnosti, sprečavanju zloupotreba od strane nesavesnih poslodavaca, kao i nesavesnih zaposlenih, ali i korak koji investitorima treba da olakša odluke o povećanju broja zaposlenih, što je veoma važno. Predvidljivost radnih odnosa je ključna za dugoročno povećanje zaposlenosti i dalje investicije u Srbiji. Gotovo dve godine od njegovog usvajanja, možemo da kažemo da se doprinos u navedenim oblastima oseća, ali da je neophodno i dalje pomno pratiti doslednost sprovođenja Zakona i ujednačenost tumačenja, čime se, između ostalog, bavi naš Odbor za radno pravo. Naime, uz dosledno sprovođenje, izmene Zakona treba i da regulišu pitanja upošljavanja radnika od strane agencija i da doprinesu usklađivanju propisa koji regulišu reprezentativnost organizacija poslodavaca i sindikata, u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada. Pored usvajanja Zakona, neophodno je i uređenje oblasti koje će omogućiti predvidivost poreskog opterećenja, smanjenje sive ekonomije i povećanje likvidnosti privrede.

Smatrate li da privrednici, pa i Američka privredna komora Srbije treba više da se pitaju kod usvajanja ekonomskih zakona, kao i da se oni ne mogu donositi po hitnom postupku i bez prethodne javne rasprave?

- Jedan od ključnih zadataka Američke privredne komore jeste da omogući mehanizme za transparentno učešće privatnog sektora u kreiranju ekonomskih propisa, u predlaganju regulative i da podrži efikasnu primenu zakona. Kao što smo više puta naglasili, privatni sektor ima pravo, ali i dužnost da učestvuje u kreiranju ekonomskih propisa, jer na taj način Vlada obezbeđuje podršku za reformske inicijative, a privatni sektor preuzima svoj deo odgovornosti za njihovo sprovođenje.

Na primer, ne bi trebalo da se, kao što je to bio slučaj prethodne godine, dešava da od 121 propisa koja su se ticali privatnog sektora, 76 odnosno 63 odsto njih bude usvojeno po hitnom postupku, i bez prethodne konsultacije privrede, ili bilo kakve javne rasprave. Nadamo se iskreno, da će nova Vlada omogućiti otvoren dijalog i maksimalnu saradnju sa svim važnim činiocima našeg društva jer imamo svi važan zajednički cilj da učinimo Srbiju uspešnom na globalnoj mapi i samim tim obezbedimo privredni rast i bolji životni standard građana.

Ljubinka Malešević

Neophodna reforma državne uprave

Bitna je i reforma državne uprave, koja je neophodna ne samo radi smanjenja troškova njenog održavanja, nego i unapređenja njene funkcije kao servisa građana i privrede. A kada pominjemo građane i privredu, moramo da naglasimo i problem obrazovanja, odnosno pitanje reforme ovog izuzetno važnog stuba društva. I reforme zdravstvenog sistema. Raduje nas da su baš ovo ključne teme oko sastavljanja nove vlade i teme koje je sam mandatar stavio na vrh prioriteta svoje nove vlade.