Радост и игра као заједнички именитељ

као учесници Четвртог међународног фестивала фолклора „Шајкаши”. Велики број присутних Новосађана застао је пред ревијом различитих култура, ношњи и обичаја, од словенског наслеђа до Латинске Америке, а фолклораши су свој перформанс потом наставили на великој бини испред Градске куће. Ту су се, до касно увече, смењивале народне игре из разних крајева света, а највећу пажњу, чини се, изазвали су управо они који су превалили највећи пут.

– Мексико је прелетео океан и појавио се код нас, што је, мислим, први пут да нека фолклорна група оданде наступа у Новом Саду, а у Каћу, где су наступили дан раније, свакако – каже један од организатора Милорад Срдић из КУД-а „Свети Сава”, запажајући да је публика најгласније реаговала управо на њих и екипу из Русије, иако су сви учесници, како каже, топло дочекани. – Они управо и издвајају овај фестивал од досадашњих, што у правом смислу оправдава оно „међународни”.

Шарене ношње смењивале су се кроз раличите сплетове игра, а посетиоци су, кроз Дунавску и Змај Јовину, могли бирати код које ће трупе застати и у чијим ће изворним звуцима уживати. Док су с једне стране ударали ритмови Балкана, предвођени српским, бугарским и грчким фолклором, с друге стране су маријачи и дугачке хаљине Мексиканки донели карневалску атмосферу.

– Свиђа нам се Србија и одлично се проводимо, а људи су врло топли и пријатни према нама, због чега смо још више узбуђени и једва чекамо да наступимо – рекао је Давид из мексичког ансамбла „Балет Фолклорико Институто Британицо де Торреон” уочи почетка програма. – Наш наступ карактеришу јаке боје и много радости. Што се тиче српског фолклора, из оног што смо до сада видели, свиђа нам се симболика и весео начин игре.

Давид и његова екипа, како каже, нису раније посећивали Србију и веома су захвални на позиву организатора и прилици да наступе у Каћу, Оџацима, Кисачу и Новом Саду, где се све одржава фестивал „Шајкаши”. 

Први пут код нас су и извођачи из КУД-а „Радуга” из Минска. Ипак, по речима њихове чланице Марте, наши гости из Белорусије осећају се као код куће јер су, како каже, наша и њихова култура по много чему сличне.

– Много је заједничког, не толико у техници плеса, колико у самим људима и култури, а и језик је сличан – каже она. – Белоруске народне игре су лагане, веселе, пуне гласних и брзих покрета и звукова. Ту и тамо убацимо и неку спорију кореографију, а често приказујемо такмичење двају села или момака и девојака. На тај начин показујемо нашу традицију и како су живели наши преци.

Међу најбројнијим ансамблима који учествују на овогодишњим „Шајкашима” је и грчки КУД „Агиос Трџфон” из Килкиса, с 35 чланова. По речима вође трупе Деспине, они изводе, између осталог, сплет македонских плесова и незаобилазни сиртаки.

– Наша игра је веома весела, осликава традицију и обичаје наше земље – каже Деспина. – Код српског фолклора нарочито нам се свиђа колико весело играчи изгледају док играју. Осим тога, гостопримство је невероватно, људи су врло пријатељски и срдачни и дали су све од себе да нас подрже.

Након дефилеа и концерата у Каћу и Новом Саду, фестивал „Шајкаши” се, с веселом дружином представника различитих култура, преселио у Кисач, где су наступили у петак, а јуче су били у Оџацима. Последња станица враћа их поново у Каћ, где ће вечерас од 20.30 сати бити одржан концерт свих ансамбала и затварање маифестације.

Д. Ристић