Ђаци на леђима носе петину властите тежине

 као и недовољно физичке активности – каже специјалиста физикалне медицине из Дома здравља „Нови Сад” прим. др Предраг Филипов, уз напомену да прваци, у просеку, на леђима носе и до петине властите тежине, а стручњаци упозоравају да школска торба не треба да тежи више од десет одсто телесне тежине детета. – Таквом стању сигурно доприноси и то што нема систематских прегледа те се неке промене уоче касно. Већ дуго се не раде у основним школама, а током последње две године у Новом Саду нису урађени ни систематски прегледи предшколаца јер није постигнут договор надлежних установа и служби. Сада се покушава са систематским прегледом деце у вртићима, али је немогуће обухватити све малишане у тако кратком и унапред постављеном року, јер их у Новом Саду има око 3.000. Зато се некада поремећаји касније примете.

Најчешћи поремећаји који се виде код деце, каже наш саговорник, јесу лоше телесно држање и деформитети кичменог стуба, стопала и грудног коша. Две трећине школске деце, по његовим речима, има неко одступање у држању тела и потребно је да се уради детаљан преглед да би се видело да ли постоји деформитет кичменог стуба. Осим унутрашњих фактора који могу утицати на лоше држање, као што су наслеђе, конституција, неке болести, повреде и пол, наш саоворник наводи да су спољашњи фактори за настанак деформитета тешке школске торбе, неправилно седење, неодговарајући школски намештај и лоша висина столица и клупа, као и нагиб радне површине, па и осветљеност простора, пошто се дете криви у зависности од тога како му пада светло.

– Прваци у просеку имају око 20 килограма и њихове торбе могу бити тешке највише до три килограма. Међутим, то није случај у пракси па малишани свакодневно носе између четири и пет килограма, што је велико оптерећење за њихову кичму. У каснијим разредима, торбе су им још теже, што додатно оптерећује кичму. Велики допринос у настанку лошег држања и деформитета има и дуготрајно седење испред телевизора, односно рачунара, таблета, телефона. Такве активности не би смеле да трају дуже од једног сата у дану, а деца испред екрана и уз игрице проводе и четири-пет сати те воде седантни начин живота – мало се крећу – упозорава др Предраг Филипов, уз напомену да би било добро да сваки слободан тренутак деца проводе на отвореном простору, уз физичку активност.

Његов савет је да родитељи шетају с децом и да заједно иду на игралиште и помогну деци у савладавању пењалица, тобогана, љуљашки јер ће на тај начин клинци лакше прихватити физичке активности и заволеће их. Он подсећа на то да би родитељи требало да обрате пажњу на држање својих девојчица и дечака и воде их код педијатра чим примете неку промену. Деца се могу бавити пливањем и вожњом бицикла, а након осме или девет године саветују се и други спортови, попут борилачких, кошарке и одбојке, док би пре одлуке о избору спорта требало обавити преглед да би лекар проверио мишићно-коштано-зглобни систем.

Д. Ристић

Какве треба да буду торбе

Правилно је да се школска торба носи на оба рамена, да нараменице буду широке, довољно чврсте, али мекане, да се не би усецале рамена, чиме се омета циркулација, што код деце може довести до главобоља, вртоглавица, смањене пажње или концентације... Сама торба треба да буде од чврстог материјала, без оштрих ивица и апликација које могу изазвати повреде, дно треба да буде чврсто да се не би угибало од ствари које се носе, леђа торбе треба да буду чврста и обложена.

Требало би обратити и пажњу на слагање свески и књига и веће свеске стављати ближе леђима детета. Било би добро да нараменице имају и додатни каиш да се могу закопчати, чиме се обезбеђује да торба стабилно стоји, а треба водити рачуна и о томе да буду довољно притегнуте уз тело детета да торба не би висила и да се дете не би због тога додатно кривило кад је носи.