Жути лист подноси и скупу аренду

У производњу су ушли пре 11 година, али бављење дуваном је Рајку познато од малих ногу, док је живео у Хрватској у Доњој Кусоњи код Подравске Слатине. У Голубинце је дошао 2002. године, неколико година је сезонски радио на другим газдинствима.  Сопствену производњу и газдинство је засновао када је купио кућу, али су Рајко и супруга Нада сезонске послове у производњи дувана радили све док нису инсталирали трећу сушару.

- Производњу дувана сам научио као дете, јер су се њоме бавили родитељи све до почетка рата у време распада Југославије, а испоставило се да ми иде од руке и овде у Срему. Газдинство је узнапредовало захваљујући уговарању производње и успешној сарадњи са фабриком компанијом ЈТИ из Сенте и веома сам задовољан. Кренули смо са прозводњом на четири хектара и једном сушаром, па смо сваке године повећавали производњу тако да смо догурали до шест сушара и узгоја „вирџиније“ на 18 хектара – прича Савић, додајући да намерава да се заустави на овом обиму производње, а даље ће све зависити од амбиција подмлатка.

Ово газдинство постиже просечни принос од две до две и по тоне сувог жутог листа по хектару, зависно од тога да ли је сушна година или има довољно падавина. Савић нема могућности за наводњавање, јер нема земље у свом власништву, а сву производњу организује на њивама које узима у закуп. Он додаје да је аренда прилично скупа, креће се од 250 до 350 евра по катастарском јутру, што није лако уклопити у рачуницу, али се она ипак налази.

- Успели смо до сада да купимо само два хектара, јер хектар оранице у атару Голубинаца и околини стаје и до 12.000 евра, што је у садашњим условима немогуће добити од прихода из пољопривреде. И када има понуде већих парцела, земљу купују моћнија газдинства, а ми ситнији можемо се докопати тек неке мање парцеле од пола до јутро и по. Садашњу производњу организујем на десетак парцела узетих у аренду, што отежава посао јер су у питању парцеле од два до пет-шест јутара, а налазе се у атарима Инђије, Попинаца и другим местима, јер толико земље колико би требало нема у понуди у атару Голубинаца – сазнајемо од Савића.

Газдинство је уз један стари, лане купило нови трактор и има сву неопходну механизацију.

- У погледу приноса и квалитета дувана,па тако и рачунице, није свака година иста, мада много зависи од тога колико сте одани послу. Компанија ЈТИ нас прати у улагањима у подмирењу потреба производње са свим репроматеријалом, стручним саветима, па и авансима у новцу који су најпотребнији када треба платити сезонску радну снагу неопходну приликом расађивања, окопавања и бербе,пошто узгој дувана захтева доста радне снаге. Најкритичнији период је почетак и читав ток бербе од јула па до октобра, када је потребно највише радника и новца. У време брања обично ангажујемо десет радника, осам берача и још двојица носача, а један део што могу, на паковању и другим послова сам обављам  – истиче Рајко Савић.

М. Митровић

Киша није омела расад

Расад се заснива по најмодернијој технологији под пластеницима у контејнерима на води, а раније се садио у лејама, и користи се мало више хемијских препарата за заштиту усева, него пре неколико деценија.

- Расађивање дувана је добро протекло и дуван добро напредује, без обзира што су нас временске прилике ометале. Више падавина погодује развоју биљака, једино је било невоље што смо расађивање морали одлагати јер се није могло у њиве, а због тога је постојала бојазан да расад прерасте – објашњава Савић.