Мушкарци без грешке, девојке према плану

Бугарску и Пољску, репрезентативац Урош Ковачевић се запитао: “Како овако нисмо играли у Берлину”. Очито да садашња добра игра, која умногоме осликава реално стање квалитета нашег националног тима, никако не може да зацели рану из јануара и европског квалификационог турнира за Олимпијске игре где смо остали без визе за Рио.

Евидентан је велики помак у игри нашег тима. Има Никола Грбић доста играча на располагању па стално комбинује поставу, али се тиме не догађају амплитуде у игри, што су потврдиле три победе на старту најкомерцијалнијег одбојкашког надметања. Повратак Милоша Никића у национални тим, после нешто више од године дана изостанка, донео је додатну сигурност на пријему сервиса, од којег много тога зависи, али се и даље одбојкашка јавност бави поновним непозивањем искусног Николе Ковачевића, који се уткао у све најсветлије тренутке наше одбојке у минулих десет година.

Следећег викенда Светска лига се игра у Београду, а поред Србије учествују још Бразил, Бугарска и Иран. Наша селекција би са две победе већ могла, уз мало математике, да обезбеди теоретски пласман на финални турнир шесторице у Кракову, средином јула. Играће се у хали “Александар Николић”, све утакмице Србије почеће у 19 часова, па ваља очекивати да домаћи терен донесе додатну снагу нашим одбојкашима и погура их ка жељеном циљу.

С друге стране, наше даме одиграле су коначно у пуном саставу турнир Гран прија у Макау и дошле до две победе од 3:2 над Бразилом (први пут у историји) и Белгијом, док су истим резултатом поражене од Кине. Добро је познато да ће Гран при послужити селектору Зорану Терзићу за уигравање и квалитетну припрему за Олипијске игре, а да ће резулат, осим опстанка у најјачем рангу, остати у другом плану.

Сјајна партија Огњеновићеве, Бошковићеве, Михајловићеве и дружине против страшних Бразилки, уз преокрет од 0:2 до 3:2, показала је још једном о како се квалитетном тиму ради и да је можда дошло време да на трећем узастопном наступу међу одбранима на Олимпијским играма учини нешто више и бори се за једну од медаља.

Срећа је у томе што сада женска репрезентација има око 20 одличних играчица и оне најбоље, од којих се очекује да изнесу терет најтежих мечева, неће морати много да се оптерећују путовањима, као ранијих година, па ће много свежије дочекати наступ у Рио де Жанеиру. До тада ће, на трећем турниру Гран прија у Јапану, одиграти на неопходном нивоу да остану тачно испод места које воде на финални турнир у Тајланд, све према плану, па ће имати доста времена да се максимално спреме за изазове који их очекују на најпрестижнијој спортској смотри у Бразилу.

М. Ристић