Muškarci bez greške, devojke prema planu

Bugarsku i Poljsku, reprezentativac Uroš Kovačević se zapitao: “Kako ovako nismo igrali u Berlinu”. Očito da sadašnja dobra igra, koja umnogome oslikava realno stanje kvaliteta našeg nacionalnog tima, nikako ne može da zaceli ranu iz januara i evropskog kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre gde smo ostali bez vize za Rio.

Evidentan je veliki pomak u igri našeg tima. Ima Nikola Grbić dosta igrača na raspolaganju pa stalno kombinuje postavu, ali se time ne događaju amplitude u igri, što su potvrdile tri pobede na startu najkomercijalnijeg odbojkaškog nadmetanja. Povratak Miloša Nikića u nacionalni tim, posle nešto više od godine dana izostanka, doneo je dodatnu sigurnost na prijemu servisa, od kojeg mnogo toga zavisi, ali se i dalje odbojkaška javnost bavi ponovnim nepozivanjem iskusnog Nikole Kovačevića, koji se utkao u sve najsvetlije trenutke naše odbojke u minulih deset godina.

Sledećeg vikenda Svetska liga se igra u Beogradu, a pored Srbije učestvuju još Brazil, Bugarska i Iran. Naša selekcija bi sa dve pobede već mogla, uz malo matematike, da obezbedi teoretski plasman na finalni turnir šestorice u Krakovu, sredinom jula. Igraće se u hali “Aleksandar Nikolić”, sve utakmice Srbije počeće u 19 časova, pa valja očekivati da domaći teren donese dodatnu snagu našim odbojkašima i pogura ih ka željenom cilju.

S druge strane, naše dame odigrale su konačno u punom sastavu turnir Gran prija u Makau i došle do dve pobede od 3:2 nad Brazilom (prvi put u istoriji) i Belgijom, dok su istim rezultatom poražene od Kine. Dobro je poznato da će Gran pri poslužiti selektoru Zoranu Terziću za uigravanje i kvalitetnu pripremu za Olipijske igre, a da će rezulat, osim opstanka u najjačem rangu, ostati u drugom planu.

Sjajna partija Ognjenovićeve, Boškovićeve, Mihajlovićeve i družine protiv strašnih Brazilki, uz preokret od 0:2 do 3:2, pokazala je još jednom o kako se kvalitetnom timu radi i da je možda došlo vreme da na trećem uzastopnom nastupu među odbranima na Olimpijskim igrama učini nešto više i bori se za jednu od medalja.

Sreća je u tome što sada ženska reprezentacija ima oko 20 odličnih igračica i one najbolje, od kojih se očekuje da iznesu teret najtežih mečeva, neće morati mnogo da se opterećuju putovanjima, kao ranijih godina, pa će mnogo svežije dočekati nastup u Rio de Žaneiru. Do tada će, na trećem turniru Gran prija u Japanu, odigrati na neophodnom nivou da ostanu tačno ispod mesta koje vode na finalni turnir u Tajland, sve prema planu, pa će imati dosta vremena da se maksimalno spreme za izazove koji ih očekuju na najprestižnijoj sportskoj smotri u Brazilu.

M. Ristić