Сунце прејако, заштита све неопходнија

док се последњих година све више пажње почело придавати штетним ефектима сунчевог зрачења, пре свега на кожу.

Касно пролећно сунце је углавном безбедно за кожу јер је тада индекс зрачења нижи, најчешће до седам, те не носи ризик од прегоревања и каснијих последица. Међутим, промена климатских услова и високе температуре током маја и јуна довеле су до тога да је неопходно спровести све мере заштите приликом излагања сунцу пошто индекс Сунчевог зрачења може бити осам и више.

Едукација грађана о одговарајућој заштити од сунца је један од веома важних задатака медицинских радника, нарочито дерматолога, који се углавном и баве променама на кожи насталим услед излагања сунцу. По речима дерматолога др Јадранке Јанковић из Дома здравља „Нови Сад“, такве промене могу бити акутне, настале непосредно након излагања сунцу без заштита или продуженог боравка на сунцу, и чешће су код људи светлијег тена. Тада се јављају свраб, црвенило, осећај печења, потом љуштење коже.

– Осим акутних промена, јављају се и алергијске реакције на сунце и испољавају се на отвореним регијама коже чак и након краћег боравка на сунцу – рекла је др Јанковић. – Манифестују се у виду израженог црвенила, јаког свраба, отицања на захваћеној регији. Јављају се и током пролећних месеци, након првог излагања коже сунцу.

По њеним речима, касне, односно дугорочне последице Сунчевог зрачења могу се сврстати у две групе. Бенигне промене се јављају у виду фото-старења коже, а симптоми су флеке, набораност и сувоћа, док су малигне промене много опасније и подразумевају стварање кожних тумора, меланома или немеланомског карцинома коже. Све наведене промене дијагностикују се у свакодневној дерматолошкој пракси.

Лекари саветују да се за предстојеће лето треба припремити спровођењем неопходних мера заштите, нарочито деце. Она треба да избегавају боравак напољу између 10 и 17 часова, обавезно им заштитити главу шеширима и мазати дечју кожу одговарајућим фото-протективним кремама. Кожа памти негативне утицаје Сунчевог зрачења, тако да се нарочито морају пазити особе са светлијим теном, с великим бројем младежа, они који у породици имају тумор коже, а превентивно би сви грађани требало да ураде преглед коже, и то барем једном годишње.

С почетком лета почиње сезона и годишњих одмора, а лекари препоручују да би требало понети крему или лосион са заштитним фактором 50+, који има и ознаку УВА заштите, хидратантно млеко за кожу након сунчања, антисептични раствор у случају повреде коже, огреботине или упале, уколико је мала, односно, до посете лекару, антинфламаторни спреј, који може користити као прва помоћ у случају црвенила од сунца. Код склоности алергијским реакцијама, понети и одговарајући антихистаминик, уколико дође до убода инсеката, или алергије од сунца или биљака.

Неколико студија које су рађене протеклих година, показује да је и одговарајућом исхраном могуће појачати одбрамбене моћи организма, а самим тим и коже у борби против штетних УВ зрака. То може бити одлична додатна стратегија, али је она, нажалост, још увек недовољно позната и ретко коришћена.

И. Миклоши