Sunce prejako, zaštita sve neophodnija
Ranije kulture su obožavale Sunce i verovale da ima božansku energiju, ali vekovi modernizacije i razvoja tehnologije doveli su do negativnih posledica koje su se odrazile na prirodu,
dok se poslednjih godina sve više pažnje počelo pridavati štetnim efektima sunčevog zračenja, pre svega na kožu.
Kasno prolećno sunce je uglavnom bezbedno za kožu jer je tada indeks zračenja niži, najčešće do sedam, te ne nosi rizik od pregorevanja i kasnijih posledica. Međutim, promena klimatskih uslova i visoke temperature tokom maja i juna dovele su do toga da je neophodno sprovesti sve mere zaštite prilikom izlaganja suncu pošto indeks Sunčevog zračenja može biti osam i više.
Edukacija građana o odgovarajućoj zaštiti od sunca je jedan od veoma važnih zadataka medicinskih radnika, naročito dermatologa, koji se uglavnom i bave promenama na koži nastalim usled izlaganja suncu. Po rečima dermatologa dr Jadranke Janković iz Doma zdravlja „Novi Sad“, takve promene mogu biti akutne, nastale neposredno nakon izlaganja suncu bez zaštita ili produženog boravka na suncu, i češće su kod ljudi svetlijeg tena. Tada se javljaju svrab, crvenilo, osećaj pečenja, potom ljuštenje kože.
– Osim akutnih promena, javljaju se i alergijske reakcije na sunce i ispoljavaju se na otvorenim regijama kože čak i nakon kraćeg boravka na suncu – rekla je dr Janković. – Manifestuju se u vidu izraženog crvenila, jakog svraba, oticanja na zahvaćenoj regiji. Javljaju se i tokom prolećnih meseci, nakon prvog izlaganja kože suncu.
Po njenim rečima, kasne, odnosno dugoročne posledice Sunčevog zračenja mogu se svrstati u dve grupe. Benigne promene se javljaju u vidu foto-starenja kože, a simptomi su fleke, naboranost i suvoća, dok su maligne promene mnogo opasnije i podrazumevaju stvaranje kožnih tumora, melanoma ili nemelanomskog karcinoma kože. Sve navedene promene dijagnostikuju se u svakodnevnoj dermatološkoj praksi.
Lekari savetuju da se za predstojeće leto treba pripremiti sprovođenjem neophodnih mera zaštite, naročito dece. Ona treba da izbegavaju boravak napolju između 10 i 17 časova, obavezno im zaštititi glavu šeširima i mazati dečju kožu odgovarajućim foto-protektivnim kremama. Koža pamti negativne uticaje Sunčevog zračenja, tako da se naročito moraju paziti osobe sa svetlijim tenom, s velikim brojem mladeža, oni koji u porodici imaju tumor kože, a preventivno bi svi građani trebalo da urade pregled kože, i to barem jednom godišnje.
S početkom leta počinje sezona i godišnjih odmora, a lekari preporučuju da bi trebalo poneti kremu ili losion sa zaštitnim faktorom 50 , koji ima i oznaku UVA zaštite, hidratantno mleko za kožu nakon sunčanja, antiseptični rastvor u slučaju povrede kože, ogrebotine ili upale, ukoliko je mala, odnosno, do posete lekaru, antinflamatorni sprej, koji može koristiti kao prva pomoć u slučaju crvenila od sunca. Kod sklonosti alergijskim reakcijama, poneti i odgovarajući antihistaminik, ukoliko dođe do uboda insekata, ili alergije od sunca ili biljaka.
Nekoliko studija koje su rađene proteklih godina, pokazuje da je i odgovarajućom ishranom moguće pojačati odbrambene moći organizma, a samim tim i kože u borbi protiv štetnih UV zraka. To može biti odlična dodatna strategija, ali je ona, nažalost, još uvek nedovoljno poznata i retko korišćena.
I. Mikloši