Рељић крчи пут ка европској елити

добити шансу и искористити је на прави начин. Иако је тржиште велико, цене се знање и труд, па за такве увек има места. Један од примера пењања на спортској лествици, искључиво преко знања и залагања, је Новосађанин Синиша Рељић, који крчи пут ка европским тренерским висинама.

После успеха које је бележио као тренер млађих категорија у новосадској Војводини НС семе, отишао је у Будванску ривијеру с којом је дошао до Топ 12 фазе Лиге шампиона, а минуле сезоне радио је у егзотичном Либану.

- За прву годину у иностранству, не рачунајући Будву, морам да будем задовољан. Отишао сам у Либан, за који овде владају предрасуде, али је тамо сада лига веома озбиљна. Сваки тим мора да има по три странца и има великих одбојкашких имена и квалитет није слаб, поготово у завршницама плеј-офа. Земља је сјајна, вратио бих се само да се мало лига професионализује, јер тешко је радити без скаута, с физиотерапеутом који долази једном недељно, а то су све чиниоци који утичу на крајњи резултат. Бејрут је прелеп и остаће ми у најлепшем сећању, али видећемо шта ће бити у будућности јер нисам затворио врата у Либану. Циљ ми је да радим у јачим лигама, али никада се не зна – рекао је Рељић.

Радио је Рељић у Ануару и стигао до финала плеј-офа, што је задовољило клупске челнике.

- Ануар је минуле године играо такође финале, али сада је то била екипа чија је постава имала скоро 38 година у просеку. Полупрофесионална је лига, играчи раде, па увече тренирају, имао сам срећу да су сви тренирали јер им се свидео начин рада. Мали фонд играча је био проблем, имао сам свега осам момака које сам користио, а и у финалу се играло сваки други дан, па је то за њих било преоптерећујуће. У клубу су задовољни, избацили смо Бушурије у полуфиналу где је тренер Стеван Љубичић са једним Саванијем, чувеним италијанским репрезентативцом. Први део шампионата био ми је у тиму Новосађанин Дарко Филипаш и био је сјајан, али је његов договор с клубом био такав да не игра завршницу већ да то буде Кубанац Анхел Денис. Играо нам је и чувени Мађар Домотар Месарош, добро познат у одбојкашким круговима, али у финалу смо поражени од наших Михајла Митића и Немање Дукића – истакао је Рељић.

Добре игре Ануара препоручиле су Рељића за одлазак у Турску,у веома квалитетну лигу, што може да му буде још озбиљнија одскочна даска за даљу каријеру.

- Направио сам договор с турским Афијоном, тимом који је прошле сезоне обезбедио играње у тамошњој најјачој лиги и потписао сам уговор на годину, уз могућност продужења ако у клубу буду задовони учињеним. Клуб има амбиције, организација је на високом нивоу, људи се максимално труде и сада смо у фази довођења појачања. Имамо добар фонд турских играча, али радимо на довођењу странаца. Дошао нам је амерички репрезентативац Менсел и наш веома искусни Немања Дукић. Циљ клуба је да се остане у лиги и ако буде могло да се уђе међу осам, а онда да видимо шта можемо за наредне сезоне – казао је Рељић.

М. Ристић

Не заборавља Нови Сад

Никада Рељић, ма где био, неће избацити из главе свој град и најдражи клуб Војводину.

- Инсистирао сам на довођењу нашег коректора Дражена Лубурића који би нам био веома битан, али његов менаyер мисли да је за бољи клуб. Волео бих да га видим у мојој екипи, па можда следеће године, ако направимо добар резултат у овој. Желим да направим сарадњу с Војводином, она има, примера ради Жаретов меморијал па да све радимо у неком реципроцитету и надам се да ће доћи до сарадња два клуба која може да буде добра за све – највио је Рељић.