Reljić krči put ka evropskoj eliti

dobiti šansu i iskoristiti je na pravi način. Iako je tržište veliko, cene se znanje i trud, pa za takve uvek ima mesta. Jedan od primera penjanja na sportskoj lestvici, isključivo preko znanja i zalaganja, je Novosađanin Siniša Reljić, koji krči put ka evropskim trenerskim visinama.

Posle uspeha koje je beležio kao trener mlađih kategorija u novosadskoj Vojvodini NS seme, otišao je u Budvansku rivijeru s kojom je došao do Top 12 faze Lige šampiona, a minule sezone radio je u egzotičnom Libanu.

- Za prvu godinu u inostranstvu, ne računajući Budvu, moram da budem zadovoljan. Otišao sam u Liban, za koji ovde vladaju predrasude, ali je tamo sada liga veoma ozbiljna. Svaki tim mora da ima po tri stranca i ima velikih odbojkaških imena i kvalitet nije slab, pogotovo u završnicama plej-ofa. Zemlja je sjajna, vratio bih se samo da se malo liga profesionalizuje, jer teško je raditi bez skauta, s fizioterapeutom koji dolazi jednom nedeljno, a to su sve činioci koji utiču na krajnji rezultat. Bejrut je prelep i ostaće mi u najlepšem sećanju, ali videćemo šta će biti u budućnosti jer nisam zatvorio vrata u Libanu. Cilj mi je da radim u jačim ligama, ali nikada se ne zna – rekao je Reljić.

Radio je Reljić u Anuaru i stigao do finala plej-ofa, što je zadovoljilo klupske čelnike.

- Anuar je minule godine igrao takođe finale, ali sada je to bila ekipa čija je postava imala skoro 38 godina u proseku. Poluprofesionalna je liga, igrači rade, pa uveče treniraju, imao sam sreću da su svi trenirali jer im se svideo način rada. Mali fond igrača je bio problem, imao sam svega osam momaka koje sam koristio, a i u finalu se igralo svaki drugi dan, pa je to za njih bilo preopterećujuće. U klubu su zadovoljni, izbacili smo Bušurije u polufinalu gde je trener Stevan Ljubičić sa jednim Savanijem, čuvenim italijanskim reprezentativcom. Prvi deo šampionata bio mi je u timu Novosađanin Darko Filipaš i bio je sjajan, ali je njegov dogovor s klubom bio takav da ne igra završnicu već da to bude Kubanac Anhel Denis. Igrao nam je i čuveni Mađar Domotar Mesaroš, dobro poznat u odbojkaškim krugovima, ali u finalu smo poraženi od naših Mihajla Mitića i Nemanje Dukića – istakao je Reljić.

Dobre igre Anuara preporučile su Reljića za odlazak u Tursku,u veoma kvalitetnu ligu, što može da mu bude još ozbiljnija odskočna daska za dalju karijeru.

- Napravio sam dogovor s turskim Afijonom, timom koji je prošle sezone obezbedio igranje u tamošnjoj najjačoj ligi i potpisao sam ugovor na godinu, uz mogućnost produženja ako u klubu budu zadovoni učinjenim. Klub ima ambicije, organizacija je na visokom nivou, ljudi se maksimalno trude i sada smo u fazi dovođenja pojačanja. Imamo dobar fond turskih igrača, ali radimo na dovođenju stranaca. Došao nam je američki reprezentativac Mensel i naš veoma iskusni Nemanja Dukić. Cilj kluba je da se ostane u ligi i ako bude moglo da se uđe među osam, a onda da vidimo šta možemo za naredne sezone – kazao je Reljić.

M. Ristić

Ne zaboravlja Novi Sad

Nikada Reljić, ma gde bio, neće izbaciti iz glave svoj grad i najdraži klub Vojvodinu.

- Insistirao sam na dovođenju našeg korektora Dražena Luburića koji bi nam bio veoma bitan, ali njegov menayer misli da je za bolji klub. Voleo bih da ga vidim u mojoj ekipi, pa možda sledeće godine, ako napravimo dobar rezultat u ovoj. Želim da napravim saradnju s Vojvodinom, ona ima, primera radi Žaretov memorijal pa da sve radimo u nekom reciprocitetu i nadam se da će doći do saradnja dva kluba koja može da bude dobra za sve – najvio je Reljić.