Две деценије српског Ајакса

Основан је далеке 1900. године. Био је четири пута првак Европе(1971, 1972, 1973, 1995.) и два пута првак света(1972,1995.). Оно што су универзитети Оксфорд, Кембриџ и Сорбона у школству, то је Ајакс из Амстердама у фудбалу, рачунајући његову целокупну историју, без обзира на његове успоне и падове. Први фудбалер у историји Ајакса који је као капитен 1971. године подигао пехар првака Европе  био је легендарни српски играч Велибор Васовић. Он је, подижући пехар на Вемблију, уједно био и први фудбалер у историји Србије којем је то пошло за руком. Велибор Васовић је јединствен по много чему. Стигао је, у каријери, да буде успешан фудбалер,као и тренер, Партизана и Црвене звезде. Легендарни Васке је, пре две деценије (8. јуна 1996), у Новом Саду отворио и пустио у рад Фудбалску школу Ајакс, данас, због измена Закона о спорту, Фудбалски клуб Ајакс.

Идејни покретач оснивања српског Ајакса је Светозар Чича, тренер неограничене стваралачке и животне енергије, што је и Велибор Васовић (почасни председник клуба) препознао и својим потписом потврдио, поклањајући клубу и њему, реплику личног пехара освојеног на Вемблију. Да легендарни фудбалер није погрешио најбоље потврђују успеси и резултати које је Светозар Чича, за протекле две деценије, остварио, заједно са својим стручним тимом који је формирао. Много је младих нараштаја протекле две деценије прошло и стасавало у Ајаксу. Многи од њих су постали професионални фудбалери, а сви други који нису, постали су корисни чланови друштва, што и јесте основна мисија сваког спорта. Ево само неких имена: Ђорђе Шушњар (Лугано, Швајцарска), Немања Станковић (Жилина, Словачка), Иван Рогач (Бачка Паланка), Марко Зечевић (Јавор, Ивањица), Угљеша Радиновић (Борац, Бања Лука). У ФК Војводина је подужи списак играча који су поникли у Ајаксу: Радован Панков, Урош Стаменић, Александар Десанчић, Срђан Вукаљевић, Марко Илић, Лука Миљевић, Никола Гајић, Аљоша Лончар, Вукашин Пилиповић, Страхиња Крстевски, Лука Ђуровић...Неки од њих су репрезентативци млађих селекција Србије (Панков се окитио титулом првака света), а Крстевски је тренутно капитен омладинског тима и најбољи стрелац Србије у омладинској категорији. Кад се погледа списак само ових фудбалера, онда није ни чудно што је и Фудбалски савез Србије, у посебној форми писма, похвалио рад Ајакса и оправданост његовог даљег опстанка и постојања.

Као што је и у митологији остало записано, славни јунак Ајакс је пролазио најтежи и највећи пут. Тако је и са фудбалским клубовима имена Ајакс. Амстердамски Ајакс је, у својој 116. година дугој историји, чак шест пута морао да се сели са свог игралишта, да би се тек 1996. године уселио у велелепну Амстердам Арену, свој трајни дом. Овај наш, српски Ајакс пролази сличну судбину и од ове године се формално-правно из Новог Сада преселио у Београд, где такође чека своје трајно решење и игралиште. И у том необичном путу има неке симболике. Ево и какве. Велики Ајакс из Амстердама (са Кројфом на челу) је своју трећу (узастопну) титулу првака Европе освојио 1973. године у Београду, победивши, на стадиону Црвене звезде, Јувентус 1:0. Пред ту утакмицу, екипа Ајакса је боравила у карантину у Новом Саду, на Петроварадинској тврђави. Историја бележи и податак да је још 1934. у Београду гостовао славни клуб из Амстердама (Ајакс) и да је одиграо пријатељску утакмицу са предратним клубом БСК (данашњи ОФК Београд). Тада су и спонтано успостављене трајне спортске везе између Амстердама и Београда, Србије и Холандије.

Велибор Васовић је највећи симбол те сарадње, поштовања и пријатељства. У његову част је град Амстердам и дао једном мосту његово име. Није мали број оних који сматрају да је слично обележје Васке заслужио и у свом Београду. Док се то не догоди, српски Ајакс, кад је год у прилици, одржава Меморијални турнир „Велибор Васовић”, на којем су учествовали и наши највећи клубови Црвена звезда, Партизан и Војводина. На турнирима су драги гости били: Милутин Шошкић, Радомир Антић, Јосип Пирмајер, Илија Пантелић и многи други, на челу са свим амбасадорима Холандије у Београду.

Холандија је одувек била мека за фудбалере из Србије, а тај податак такође иде у прилог опстанка и даљег рада Ајакса у Србији, као и даљем неговању пријатељских спорстких, економских и културних односа две државе.

Само да се подсетимо неких имена српских фудбалера, осим Васовића, који су играли у Холандији: Лазар Радовић, Спасоје Самарџић, Рајко Ковачевић, Петар Ађански, Слободан Дутина, Никола Голијанин, Благоје Пауновић, Никола Будишић, Крсто Митровић, Радослав Самарџић, Дејан Говедарица, Драгољуб Самарџић, Милко Ђуровски, Митар Мркела, Матеја Кежман, Горан Ловре, Миодраг Божовић, Данко Лазовић, Ивица Вуков, Филип Костић, Слободан Рајковић, Немања Матић, Јагош Вуковић, Миралем Сулејмани, Урош Ђурђевић, Филип Ђуричић, Марко Пантелић, Душан Тадић, Дејан Чуровић, Игор Ђурић, Рајко Брежанчић, Александар Бјелица, Дејан Мелег, Данило Пантић, Андрија Луковић, Немања Гудељ...

С. Јаковљевић

 

Ко је био Ајакс

Ајакс је био најбољи и најхрабрији ратник античке Грчке. Фигуративно: Ајакс је човек који  чврстином своје воље и карактера одолева свим невољама и на величанствен начин побеђује све своје противнике