Удовички: У историју иде шалтерско „фали ти папир”

државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички за „Дневник”. Другим речима, по слову Закона о општем управном поступку, које је предложило њено министарство, можемо да очекујемо смањење редова испред шалтера, смањење трошкова и, свакако, мањи број папира који држимо у рукама.

Чувена реченица „фали ти један папир” требало би, дакле, да коначно оде у историју и да ово растерећење грађана учини и посао службеника организованијим и ефикаснијим. Тако ћемо, надамо се, „ускоро имати управу као у Данској”, како је сама министарка навела у писму које је пре месец дана послала свим службеницима управе.

Како објашњава саговорница „Дневника”, она је желела да се обрати свим запосленима у управи како би знали да ће се она борити за професионалнију и ефикаснију администрацију, али истовремено и да ће пронаћи решења за питања која муче службенике - немогућност напредовања, слабу обуку, неправедне плате у систему...

– Грађани нас доживљавају као огромну, готованску бирократију која је према њима немарно расположена. Сувише често наилазе на захтеве и препреке. Како објаснити кад узалудно обијају прагове, чекају у редовима – поручила је Удовички.

Министарка додаје и да је управи дала веома прецизна упутства шта више не сме да се дешава.

– Не сме се, дакле, дешавати да из исте управе изађу различита мишљења о врло сличним предметима. Недопустиво је и да се враћа предмет зато што је у наслову написано „Молба“ уместо „Жалба”. То практично значи да службеник мора да на лицу места, у договору са странком, измени наслов без ризика по уредност документа – појашњава министарка.

Но, све нас интересује да ли је и колико српска управа спремна да смањи папирологију и наше утрошено време.

– За почетак, хајде да управа престане да тражи информације које су иначе садржане у личној карти. То значи да нема потребе да доносимо извод из матичне књиге рођених, држављанство и пријаве пребивалишта ако су то ти подаци који су службеницима потребни за одређени поступак...

Како сазнајемо, велико је шаренило међу општинама и градовима када је у питању спремност за размену података. Неки то већ увелико раде, попут Сремске Митровице, Зрењанина, Горњег Милановца, Шапца, Лесковца, Аранђеловца и Смедерева. Други се, на жалост, или се уопште не припремају за тако нешто, или чекају нову власт па да чују инструкције.

Оно што је важно, јесте то да Закон не прописује електронску размену података, већ да се она обавља на било који начин - куриром, пешке, како год. Потребно је само да се организују тако да грађани не трпе. А грађани, уколико то желе, могу да инсистирају да ипак сами донесу документа. Ипак, сазнајемо, нека документа ће и даље бити потребно доносити.

– Информације које нису у службеној евиденцији, попут уверења о здравственом стању, где сте запослени или примања за последња три месеца, мораће и даље да се прибаве – прецизирала је Удовички.

Стога је одлучила да се пошаље и Упутство за примену првих одредби Закона свим локалним самоуправама у којима изричито наглашава шта је дозвољено, шта није. Занимљиво да, како сазнаје наш лист, ова одредба заправо постоји у регулативи већ 40 година, али смо све те четири деценије стајали испред шалтера сатима и простим речима, радили посао управе. Наиме, 1976. је у првом Закону о општем управном поступку прописано да орган мора да прибавља и размењује податке, но то се није чинила ни до 2010. када је та порука поновљена и у Закону о државној управи. Објашњење за овакво понашање даје нам министарка:

– Наша традиција да буквално тумачимо прописе. Једноставно, морамо да почнемо другачије да размишљамо – наводи Кори Удовички.

А у пракси, док не видимо да ли ће министарка наставити са овим послом, у среду нас чека и први испит промене начина рада управе.

Владимир Ђуричић

Дечји додатак не тражи држављанство

Грађани Србије ускоро више неће бити у обавези да на шалтерима својих локалних управа прилажу изводе из матичних књига рођених, венчаних, уверење о држављанству и слично, када буду, на пример, своју кућу или неки објекат прикључивали на комуналну и другу инфрструктуру у месту у којем живе. То неће бити неопходно ни ако буду желели да поставе покретне апарате за продају кокица, безалкохолних пића или сладоледа, или да добију дечји додатак.