Udovički: U istoriju ide šaltersko „fali ti papir”

državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički za „Dnevnik”. Drugim rečima, po slovu Zakona o opštem upravnom postupku, koje je predložilo njeno ministarstvo, možemo da očekujemo smanjenje redova ispred šaltera, smanjenje troškova i, svakako, manji broj papira koji držimo u rukama.

Čuvena rečenica „fali ti jedan papir” trebalo bi, dakle, da konačno ode u istoriju i da ovo rasterećenje građana učini i posao službenika organizovanijim i efikasnijim. Tako ćemo, nadamo se, „uskoro imati upravu kao u Danskoj”, kako je sama ministarka navela u pismu koje je pre mesec dana poslala svim službenicima uprave.

Kako objašnjava sagovornica „Dnevnika”, ona je želela da se obrati svim zaposlenima u upravi kako bi znali da će se ona boriti za profesionalniju i efikasniju administraciju, ali istovremeno i da će pronaći rešenja za pitanja koja muče službenike - nemogućnost napredovanja, slabu obuku, nepravedne plate u sistemu...

– Građani nas doživljavaju kao ogromnu, gotovansku birokratiju koja je prema njima nemarno raspoložena. Suviše često nailaze na zahteve i prepreke. Kako objasniti kad uzaludno obijaju pragove, čekaju u redovima – poručila je Udovički.

Ministarka dodaje i da je upravi dala veoma precizna uputstva šta više ne sme da se dešava.

– Ne sme se, dakle, dešavati da iz iste uprave izađu različita mišljenja o vrlo sličnim predmetima. Nedopustivo je i da se vraća predmet zato što je u naslovu napisano „Molba“ umesto „Žalba”. To praktično znači da službenik mora da na licu mesta, u dogovoru sa strankom, izmeni naslov bez rizika po urednost dokumenta – pojašnjava ministarka.

No, sve nas interesuje da li je i koliko srpska uprava spremna da smanji papirologiju i naše utrošeno vreme.

– Za početak, hajde da uprava prestane da traži informacije koje su inače sadržane u ličnoj karti. To znači da nema potrebe da donosimo izvod iz matične knjige rođenih, državljanstvo i prijave prebivališta ako su to ti podaci koji su službenicima potrebni za određeni postupak...

Kako saznajemo, veliko je šarenilo među opštinama i gradovima kada je u pitanju spremnost za razmenu podataka. Neki to već uveliko rade, poput Sremske Mitrovice, Zrenjanina, Gornjeg Milanovca, Šapca, Leskovca, Aranđelovca i Smedereva. Drugi se, na žalost, ili se uopšte ne pripremaju za tako nešto, ili čekaju novu vlast pa da čuju instrukcije.

Ono što je važno, jeste to da Zakon ne propisuje elektronsku razmenu podataka, već da se ona obavlja na bilo koji način - kurirom, peške, kako god. Potrebno je samo da se organizuju tako da građani ne trpe. A građani, ukoliko to žele, mogu da insistiraju da ipak sami donesu dokumenta. Ipak, saznajemo, neka dokumenta će i dalje biti potrebno donositi.

– Informacije koje nisu u službenoj evidenciji, poput uverenja o zdravstvenom stanju, gde ste zaposleni ili primanja za poslednja tri meseca, moraće i dalje da se pribave – precizirala je Udovički.

Stoga je odlučila da se pošalje i Uputstvo za primenu prvih odredbi Zakona svim lokalnim samoupravama u kojima izričito naglašava šta je dozvoljeno, šta nije. Zanimljivo da, kako saznaje naš list, ova odredba zapravo postoji u regulativi već 40 godina, ali smo sve te četiri decenije stajali ispred šaltera satima i prostim rečima, radili posao uprave. Naime, 1976. je u prvom Zakonu o opštem upravnom postupku propisano da organ mora da pribavlja i razmenjuje podatke, no to se nije činila ni do 2010. kada je ta poruka ponovljena i u Zakonu o državnoj upravi. Objašnjenje za ovakvo ponašanje daje nam ministarka:

– Naša tradicija da bukvalno tumačimo propise. Jednostavno, moramo da počnemo drugačije da razmišljamo – navodi Kori Udovički.

A u praksi, dok ne vidimo da li će ministarka nastaviti sa ovim poslom, u sredu nas čeka i prvi ispit promene načina rada uprave.

Vladimir Đuričić

Dečji dodatak ne traži državljanstvo

Građani Srbije uskoro više neće biti u obavezi da na šalterima svojih lokalnih uprava prilažu izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih, uverenje o državljanstvu i slično, kada budu, na primer, svoju kuću ili neki objekat priključivali na komunalnu i drugu infrstrukturu u mestu u kojem žive. To neće biti neophodno ni ako budu želeli da postave pokretne aparate za prodaju kokica, bezalkoholnih pića ili sladoleda, ili da dobiju dečji dodatak.