Вилмош Заварко је у куглању оно што је Новак Ђоковић у тенису

из три разлога, више приличи поређење с Новаком Ђоковићем. Обојица су из исте земље Србије и годинама уназад недодирљиви су у својим спортовима, Ђоковић у тенису, а Заварко у куглању. Трећи разлог је што Заварко у слободном времену, рекреативно игра тенис. Кажу ривали, сасвим добро! Према томе, то што је Новак Ђоковић у тенису, Вилмош Заварко је у куглању.

Слабијим познаваоцима спортских дешавања ће изгледати да су таква поређења и хвалоспеви на рачун Вилмоша Заварка без покрића. Међутим, чињенице говоре сасвим другачије. На недавно завршеном Појединачном првенству света у хрватском граду Новиграду Вилмош Заварко је постао првак света у појединачној конкуренцији – класик, што је најтеже, и у дисциплини спринт, а баш та медаља му је недостајала да обједини злата на планетарним првенствима у свим куглашким дисциплинама. „Вилика“ је то успео у Новиграду.

- Пресрећан сам и поносан на себе што сам, ево, стигао легендарног Мађара Белу Чањија по броју освојених злата на светским првенствима. Нови изазов је Светски екипни шампионат током маја наредне године у немачком граду Детенхајму, где смо већ били светски прваци 2009. године. Освојимо ли злато, а лично очекујем да тако буде, биће то моја јубиларна десета титула светског првака и бићу тада сам најуспешнији куглаш света свих времена, поносно констатује и најављује нови изазов - Вилмош Заварко.

Имајући у виду да Заварко има тек 29 година, те да се куглањем професионално баве и четрдесетогодишњаци, готово је сигурно да ће Вилмош Заварко задати домаћи задатак онима који долазе и проћи ће доста времена док га неко не стигне по броју титула светског првака.

А да би све било јасније, треба рећи да Вилика потиче из праве куглашке породице. Мајка Јулија, девојачко Мартинек, била је својевремено репрезентативка некадашње Југославије, а и минуле сезоне је бранила боје прволигаша Војводине из оближњег Бачког Градишта. Отац Геза, који и данас активно кугла, био је члан некадашњег бечејског прволигаша Универзала. Према томе, разумљиво је што је Вилика проходао у куглании одабрао, баш, овај спорт. Ту се не завршава списак куглаша бечејске породице Заварко. И млађи брат Чаба је, разумљиво, кренуо истим путем и био је јуниорски репрезентативац Србије у Новиграду.

- Код нас се не може живети од куглања, па када сам постао пунолетан кренуо сам у професионалне воде. Прво сам провео лепо време у мађарском Козлогу, а од 2009. године сам у словачком Спорту из Подбрезове. Ако кажем да сам сада продужио верност на нове две године, а могу да бирам клуб у којем ћу куглати, онда сам вам све рекао како ми је и какве услове имам. Сваки слободан тренутак користим да дођем у Бечеј, да будем с породицом, која ми је одувек била највећи ослонац - искрен је Вилмош Заварко.

Сада је Вилика на одмору, заслуженом и ужива у плоду минулог рада, али у Новиграду није било лако.

- Какви лако. Изузетно напорна недеља. Знао сам да нисам у форми која ме је красила од јануара до априла. Можда је то пресудило. Морао сам да се борим за сваки чуњ. Стегао сам зубе и подигао концентрацију на највиши ниво. Ни у једној утакмици нисам био опуштен. Епилог је познат - констатује Вилика.

Често пута финални окршај није најтежи, али овога пута, по сопственом признању, баш у финалу против старог знанца Норберта Киша из Мађарске било је најтеже.

- Имао сам (не)срећу да сам у четвртфиналу и полуфиналу играо против домаћих такмчара. Несрећу да је публика била на страни ривала, а срећу да су они били изложени додатном притиску. Прво сам савладао Осјечанина Мариа Мушанића, а потом Солињанина Хрвоја Мариновића. Био сам изузетно уморан пред последњи финални меч са изузетним такмичарем Норбертом Кишом. Нисам добро почео и први сет је завршен нерешено 166:166. Други сам изгубио са 167:175. Знао сам да нешто морам променити у трећем сету, иначе оде сав дотадашњи труд. Победио сам и трећи (186:167) и четврти (168:149) сет са по 19 разлике, али победник се није знао до последњих седам - осам кугли. Тада сам оборио два пута свих девет чуњева  и радост је могла да почне, јер сам поновио успех од пре шест година у Расингу -  враћа филм уназад наш саговорник.

Да би било јасно колико је бечејски регион куглашки богат, потребно је додати да је Вилмош Заварко у Новиграду, поред злата у појединачној конкуренцији и дисциплини спринт, освојио и сребро у комбинацији. Али, ту се не завршава набрајање. У јуниорској конкуренцији била су још два представника из бечејске средине. Бачкоградиштанка Хермина Лукач и већ поменути Виликин млађи брат Чаба. Када се дода да због здравствених проблема овога пута у сениорској репрезентацији није било Бачкоградиштанца Чонгора Барања, који кугла за Београд, а да ће га бити на Екипном светском првенству наредног маја, онда је разумљиво што је председник општине Бечеј мр Вук Радојевић изразио дивљење и поштовање према ономе што куглаши бележе по свету и на најбољи начин презентују средину одакле долазе и  припремио пригодну награду за најбољег куглаша данашњице.

Властимир Јанков

Сва Виликина одличја

Вилмош Заварко је прво злато на планетарном такмичењу освојио 2008. године у микс тандему. А онда је почела да се ниже ниска тријумфалних бисера.  Следеће 2009. године био је члан светских првака у екипној конкуренцији, исто се десило 2011. и 2015. године, појединачни првак – класик био је 2010. и 2016. године, а појединачни првак – комбинација 2010. и 2012. године и све је заокружио овогодишњим златом у, недостајућој, дисциплини спринт. На тај начин је постао једини куглаш на свету с титулама у свим дисциплинама. Мађар Бела Чањи је, такође, освојио девет титула, али није их објединио у свим дисциплинама.