Vilmoš Zavarko je u kuglanju ono što je Novak Đoković u tenisu

iz tri razloga, više priliči poređenje s Novakom Đokovićem. Obojica su iz iste zemlje Srbije i godinama unazad nedodirljivi su u svojim sportovima, Đoković u tenisu, a Zavarko u kuglanju. Treći razlog je što Zavarko u slobodnom vremenu, rekreativno igra tenis. Kažu rivali, sasvim dobro! Prema tome, to što je Novak Đoković u tenisu, Vilmoš Zavarko je u kuglanju.

Slabijim poznavaocima sportskih dešavanja će izgledati da su takva poređenja i hvalospevi na račun Vilmoša Zavarka bez pokrića. Međutim, činjenice govore sasvim drugačije. Na nedavno završenom Pojedinačnom prvenstvu sveta u hrvatskom gradu Novigradu Vilmoš Zavarko je postao prvak sveta u pojedinačnoj konkurenciji – klasik, što je najteže, i u disciplini sprint, a baš ta medalja mu je nedostajala da objedini zlata na planetarnim prvenstvima u svim kuglaškim disciplinama. „Vilika“ je to uspeo u Novigradu.

- Presrećan sam i ponosan na sebe što sam, evo, stigao legendarnog Mađara Belu Čanjija po broju osvojenih zlata na svetskim prvenstvima. Novi izazov je Svetski ekipni šampionat tokom maja naredne godine u nemačkom gradu Detenhajmu, gde smo već bili svetski prvaci 2009. godine. Osvojimo li zlato, a lično očekujem da tako bude, biće to moja jubilarna deseta titula svetskog prvaka i biću tada sam najuspešniji kuglaš sveta svih vremena, ponosno konstatuje i najavljuje novi izazov - Vilmoš Zavarko.

Imajući u vidu da Zavarko ima tek 29 godina, te da se kuglanjem profesionalno bave i četrdesetogodišnjaci, gotovo je sigurno da će Vilmoš Zavarko zadati domaći zadatak onima koji dolaze i proći će dosta vremena dok ga neko ne stigne po broju titula svetskog prvaka.

A da bi sve bilo jasnije, treba reći da Vilika potiče iz prave kuglaške porodice. Majka Julija, devojačko Martinek, bila je svojevremeno reprezentativka nekadašnje Jugoslavije, a i minule sezone je branila boje prvoligaša Vojvodine iz obližnjeg Bačkog Gradišta. Otac Geza, koji i danas aktivno kugla, bio je član nekadašnjeg bečejskog prvoligaša Univerzala. Prema tome, razumljivo je što je Vilika prohodao u kuglanii odabrao, baš, ovaj sport. Tu se ne završava spisak kuglaša bečejske porodice Zavarko. I mlađi brat Čaba je, razumljivo, krenuo istim putem i bio je juniorski reprezentativac Srbije u Novigradu.

- Kod nas se ne može živeti od kuglanja, pa kada sam postao punoletan krenuo sam u profesionalne vode. Prvo sam proveo lepo vreme u mađarskom Kozlogu, a od 2009. godine sam u slovačkom Sportu iz Podbrezove. Ako kažem da sam sada produžio vernost na nove dve godine, a mogu da biram klub u kojem ću kuglati, onda sam vam sve rekao kako mi je i kakve uslove imam. Svaki slobodan trenutak koristim da dođem u Bečej, da budem s porodicom, koja mi je oduvek bila najveći oslonac - iskren je Vilmoš Zavarko.

Sada je Vilika na odmoru, zasluženom i uživa u plodu minulog rada, ali u Novigradu nije bilo lako.

- Kakvi lako. Izuzetno naporna nedelja. Znao sam da nisam u formi koja me je krasila od januara do aprila. Možda je to presudilo. Morao sam da se borim za svaki čunj. Stegao sam zube i podigao koncentraciju na najviši nivo. Ni u jednoj utakmici nisam bio opušten. Epilog je poznat - konstatuje Vilika.

Često puta finalni okršaj nije najteži, ali ovoga puta, po sopstvenom priznanju, baš u finalu protiv starog znanca Norberta Kiša iz Mađarske bilo je najteže.

- Imao sam (ne)sreću da sam u četvrtfinalu i polufinalu igrao protiv domaćih takmčara. Nesreću da je publika bila na strani rivala, a sreću da su oni bili izloženi dodatnom pritisku. Prvo sam savladao Osječanina Maria Mušanića, a potom Solinjanina Hrvoja Marinovića. Bio sam izuzetno umoran pred poslednji finalni meč sa izuzetnim takmičarem Norbertom Kišom. Nisam dobro počeo i prvi set je završen nerešeno 166:166. Drugi sam izgubio sa 167:175. Znao sam da nešto moram promeniti u trećem setu, inače ode sav dotadašnji trud. Pobedio sam i treći (186:167) i četvrti (168:149) set sa po 19 razlike, ali pobednik se nije znao do poslednjih sedam - osam kugli. Tada sam oborio dva puta svih devet čunjeva  i radost je mogla da počne, jer sam ponovio uspeh od pre šest godina u Rasingu -  vraća film unazad naš sagovornik.

Da bi bilo jasno koliko je bečejski region kuglaški bogat, potrebno je dodati da je Vilmoš Zavarko u Novigradu, pored zlata u pojedinačnoj konkurenciji i disciplini sprint, osvojio i srebro u kombinaciji. Ali, tu se ne završava nabrajanje. U juniorskoj konkurenciji bila su još dva predstavnika iz bečejske sredine. Bačkogradištanka Hermina Lukač i već pomenuti Vilikin mlađi brat Čaba. Kada se doda da zbog zdravstvenih problema ovoga puta u seniorskoj reprezentaciji nije bilo Bačkogradištanca Čongora Baranja, koji kugla za Beograd, a da će ga biti na Ekipnom svetskom prvenstvu narednog maja, onda je razumljivo što je predsednik opštine Bečej mr Vuk Radojević izrazio divljenje i poštovanje prema onome što kuglaši beleže po svetu i na najbolji način prezentuju sredinu odakle dolaze i  pripremio prigodnu nagradu za najboljeg kuglaša današnjice.

Vlastimir Jankov

Sva Vilikina odličja

Vilmoš Zavarko je prvo zlato na planetarnom takmičenju osvojio 2008. godine u miks tandemu. A onda je počela da se niže niska trijumfalnih bisera.  Sledeće 2009. godine bio je član svetskih prvaka u ekipnoj konkurenciji, isto se desilo 2011. i 2015. godine, pojedinačni prvak – klasik bio je 2010. i 2016. godine, a pojedinačni prvak – kombinacija 2010. i 2012. godine i sve je zaokružio ovogodišnjim zlatom u, nedostajućoj, disciplini sprint. Na taj način je postao jedini kuglaš na svetu s titulama u svim disciplinama. Mađar Bela Čanji je, takođe, osvojio devet titula, ali nije ih objedinio u svim disciplinama.