Забрињавајући проценат деце-жртава

на регионалној конференцији „Заштита од трговине људима – приступ заснован на правима жртава у пракси”, где је речено и да се доња граница све више спушта и сада износи седам година.

По речима Марије Анђелковић из организације АСТРА, забрињава и то што су само три жртве трговине људима у целом региону у последњих десет година оствариле право на накнаду штете за оно што су преживеле.

Наводећи да је за последњу деценију и по било многих промена и у трендовима трговине људима, она је истакла да је сада међу жртвама највећи број домаћих држављана, да су то углавном особе које су у први контакт ступиле путем интернета...

Како је истакла, доминантна је сексуална експлоатација, где су жртве жене и девојчице, а све чешће се сусрећу и с мушкарцима, који су жртве радне експлоатације, и то најчешће у области грађевинске индустрије.

Марија Анђелковић је навела и да су трговци људима одавно променили свој однос и модел па се тако више трговина људима не може очигледно видети на улици, већ се спроводи по приватним становима, затвореним клубовима...

– Не виђамо често, као раније, последице свирепог физичког злостављања жртава, али се зато свакодневно суочавамо с последицама психичке тортуре, уцене и претњи које жртве преживљавају и које на њих остављају трајне последице – рекла је она.

По њеним речима, и недавна избегличка криза у региону поставила је нове изазове и дала још једну угрожену групу која је под огромним ризиком да буде увучена у ланац трговине људима и злоупотребљена у сврхе експлоатације.

Како је истакла, државе региона су од 2001. године дале свој одговор, и то изменом постојећих закона и увођењем нових, дефинисањем кривичног дела трговине људима, као и креирањем и формирањем различитих тела и органа који се баве искључиво тим проблемом. Она је навела и да је започета регионална сарадња, али и сарадња државе и цивилног сектора. Ипак, Марија Анђелковић истиче да има знатно мање индентификованих жртава у целом региону, а да је проблем и неодговарајући смештај, непостојање смештаја за жртве, непостојање програма реинтеграције...

Као проблем, она је навела и то што жртве у судници седе као обични сведоци, саме, што им се додељују адвокати по службеној дужости, који у другим поступцима заступају трговце људима...

Начелник Одељења за сузбијане прекограничног криминала и координатор борбе против трговине људима Митар Ђурашковић рекао је да је прави изазов да се спречи трговина људима, а не да се спасавају и да се пружа помоћ онима који су то преживели.

Он је навео да је МУП започео реформу јединица за борбу против трговине људима, додајући да у Србији има више таквих јединица.

–  је завршен рад радне групе за промену систематизације и предлог је да сви послови сузбијања трговине људима пређу у надлежност Криминалистичке полиције – рекао је Ђурашковић.

(Танјуг)