Николић: Сви заједно у ЕУ без подметања ноге

како би показали да сви желимо да будемо чланице и то сви заједно, али је уједно констатовао да су се односи између држава бивше Југославије компликовали у прошлом периоду.



Он је, говорећи на Самиту 100 бизнис лидера југоисточне Европе, казао да су неке државе ушле у прикривени и латентни сукоб, и да због тога није било напретка у прошлом периоду, те је заустављен тренд добрих односа на Балкану.



То је, према његовом мишљењу, можда изазвано мигранстком кризом, кризом у ЕУ, јачањем ултранационализма, посебно у Хрватској, што, како је навео, "утиче на све нас јер се ради о великој држави у овом региону".



Преседник Србије истакао је да се у Европи добијају тренутно аплуази за евроскептицизам, а земље региона желе у ЕУ и због тога треба да се молимо да Унија опстане, како бисмо могли да решимо своје проблеме.



Државе бивше Југославије, како је подсетио, наследиле су проблеме које, када би постојала воља, могу лако да се превазиђу.

„Мислили смо да смо били на добром путу да их превазиђемо и онда је уследила криза ЕУ. Криза је вишеслојна и није само криза проширења. ЕУ се налази пред питањем како треба да изгледа, да ли да буде скуп држава или федерација. Основна је идеја да буде скуп држава, али се осетило да постоји велика жеља Брисела да буде главни град Европе у којем се све одлучује и видело се да многе државе желе да се извуку из тога. Ко жели сада да уплаши ЕУ прети организовањем референдума“, указао је он.

Николић је казао да државе региона раздвојено иду ка ЕУ, свако са својим проблемима.



„Ништа не значи Србији да уђе у ЕУ а да не уђу све остале земље окружења“, оценио је он, додајући да недостаје заједнички наступ пред ЕУ, како би се показало да је регион јединствен у жељи да постане чланица Уније.



Када је реч о Србији, он је истакао да ће сигурно имати проблема са поглављем 35, за који се не зна како ће се завршити.„За остала 34 поглавља смо спремни, бар спремнији од неких чланица ЕУ, а појавиће се неко да нам то стопира“, додао је Николић.



Председник Србије је рекао да ће наша земља све учинити да постане чланица ЕУ, осим „оног“ услова који не смеју да нам поставе.Он је Словенији захвалио на подршци на путу ка ЕУ, рекавши да она није себични члан Уније, док се неки други понашају „као бродоломник који се укрцао на чамац, а туче веслом оног који жели да се спаси".



"Ми се спасавамо уласком у ЕУ, своје економије, друштвено уређење, владавину права, људска права, слободе медија“, рекао је он.Србија, како је најавио, неће подметати никоме ноге на путу у ЕУ, као и да би било све лакше ако би престали међусобно да то чинимо једни другима.



Истовремено је указао да је ЕУ показала своје слабости, тиме што није могла да се снађе у мигрантској кризи.Он је додао да је против тога да Србија буде у НАТО, јер жели да никада више Србија не ратује, а оне који желе у војну алијансу је упитао да ли су сигурни да ли неће ратовати зарад неких виших циљева изван својих граница.



Србија, према његовим речима, нема непријатеља у свету, а тако и на Балкану и не жели да ствара непријатеље, али ће узвраћати ако је неко напада.

„Није наша слабост што понекад прећутимо комшијама и пријатељима када нам начине неко зло. У Србији изборе нико неће да добије тако што ће да каже да мрзи друге. Сада ће у Србији таквог да посматрају као лудака“, уверен је Николић.



Он је констатовао да се неке дрзазве региона нису отргле таквог понашања или су се поново везале за тако нешто.Николић је указао да је Црна Гора, на пример, решила питање демаркације са Косовом, које није признато од УН, мимо чланице светске организације Србије, али да се Србија не љути.

Такође, са Русима Србија има проблем када кажу да Крим има право на самопредељење, правдајући то тиме да поштују одлуке ЕУ везане за Косово, на шта се, такође, Србија не љути.



„Пошто смо мали, као у животињском свету морамо да мењамо боју. Камелеон мора сваки час да мења боју, а слон не. Тако морамо да се прилагођавамо Истоку и Западу, и Србија је на добром путу и напредује“, закључио је Николић на председничком панелу, на којем су учествовали председници свих земаља региона изузев шефице хрватске државе Колинде Грабар-Китаровић, која ће тек вечерас допутовати у Сарајево.

 

Николић разговарао са Пахором 

Председник Србије Томислав Николић боравак у Сарајеву, поводом учешћа на Самиту 100 бизнис лидера југоисточне Европе и Самиту "Брдо-бриони", започео је билатералним сусретом са словеначким колегом Борутом Пахором.Председници Србије и Словеније разговарали су у хотелу „Европа" о регионалној и билатералној сарадњи.Како се саопштила Прес служба председника Републике, Николић и Пахор су разговарали о наставку изванредних билатералних односа и даљем унапређењу економске сарадње две земље.

Део разговора био је посвећен предстојећем сусрету "Брдо процеса" који окупља лидере земаља у региону а одржава се у недељу у Сарајеву. Током састанка детаљно је разматрана и актуелна ситуација у региону.Николић је истакао је да је сарадња између две земље изузетно добра и подвукао да је Словенија важан спољнотрговински партнер Србије.

Спољнотрговинска размена две земље премашила је милијарду евра годишње, напоменуо је председник Николић, и додао да би две земље требало зајединички да иступају на трећим тржиштима и да реализују заједничке пројекте у различитим областима.

Пахор је истакао да ће та земља наставити да пружа подршку Србији на путу ка ЕУ и додао да је Словенија спремна да помогне приликом усклађивања законске регулативе и прописа током процеса придруживања.Председнику Србије Томиславу Николићу, који је у Сарајево допутовао данас после подне, ово је прва посета Босни и Херцеговини од када је изабран на функцију шефа државе.

Он је требало да посети Сарајево у марту ове године, што би била и његова прва званична и билатерална посета БиХ. Међутим, посета је отказана јер је у међувремену у Швајцарској по потерници из Србије ухапшен ратни командант Армије БиХ Насер Орић.

Он ће данас после подне, заједно са колегама из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније, Црне Горе, Косова и члановима Председништва БиХ, говорити на председничком панелу Самита 100 бизнис лидера југоисточне Европе.Самит 100 бизнис лидера је иницијатива коју су 2011. покренули Српска асоцијација менаџера, Хрватско удружење послодаваца и Удружење менаџера Словеније, а убрзо јој је подршку пружила и Атлас фондација из Црне Горе.

Циљ скупа јесте укључивање пословних лидера у дијалог и панел дискусије којим ће покушати да обликују нову визију побољшања пословања и квалитета живот у региону.Овогодишњи Самит се одржава под мотом „Договор за ново доба", и, као и сваке године од када је почео да се организује, одрзаће се заједно са „Брдо-Бриони" процесом, који окупља политичке лидер југоисточне и централне Европе.

Шефови држава региона разговараће већ вечерас, на заједничкој вечери, о актуелној ситуацији у југоисточној Европи.Председници региона сутра ће одржати састанак у оквиру "Брдо-Бриони" процеса, након којег ће резултате разговора изнети на конференцији за штампу.

(Танјуг)