Државни посао више није мамац, већ је то већа плата

 много више њих радило за приватног страног газду уз пристојну плату него у државним предузећима или установама.

Татјана Видаковић из „Инфостуда” објашњава да је од 2012. године дошло до промене мишљења о приватним страним компанијама, односно оне су означене као најпожељније. Иза њих су, додаје, слабије котиране државне фирме. Њих бира тек четвртина од 10.000 испитаника, док 40 одсто сматра да је најбоље радити за компаније у страном власништву. Уз то, расте и поверење у домаће приватне фирме – док се за њих 2012. одлучивало свега пет одсто испитаника, сада је тај проценат порастао на 17.



– Завршетак процеса реструктурирања у јавном сектору окреће радника ка приватном – сматра Марко Радовић из Мреже за пословну подршку. – Један од разлога је и што су људи спремни да прихвате изазов јер највећи број оних који су спремни да раде у приватним фирмама су управо млади високообразовани кадрови – они који виде да има више потенцијала у приватном сектору и који желе да себе остваре кроз тај рад. Једноставно, тамо где ће њихов рад више бити вреднован јер приватни сектор, нарочито стране компаније, имају већ уходане методе за награђивање, мотивисање запослених, бенефиције које примају у складу с учинком.



Осим најављеног отпуштања у јавном сектору, опадању интересовања за државни посао свакако је допринела и забрана запошљавања у јавним предузећима и установама, која је на снази две године, као и смањење плата од десет одсто за све оне чија су примања већа од 25.000 динара. С друге стране, због финансијске консолидације државне касе и строгих правила понашања, део јавних предузећа почео је да касни с исплатом плата па је тако нестао и тај, претходних деценија битан фактор, о редовним и уредним платама.



Међутим, када се упореде очекивања наших радника о висини плате и онога што велики део запослених код приватних, како страних тако и домаћих, компанија данас добија, види се раскорак између жеља и реалности. Јер, млади до 18 година очекују да од стране приватне компаније имају зараду око 155.000, они од 19 до 25 година – 58.000, између 31 и 35 година – 75.000, од 36 до 40 година – 78.000, а више од 40 година – 79.000 динара месечно. Мало је компанија које толико плаћају раднике, осим ако су у питању ИТ стручњаци, инжењери разних профила, јер би то значило да имају барем две просечне српске плате. Није да нема компанија које запосленима не дају велике плате, али су оне ипак малобројне и већина страних компанија настоји да искористи јефтину српску радну снагу.



Због мањка радних места српски радници пристају на то да раде и за минималац од нешто више 200 евра, а синдикати указују на то да око 400.000 запослених зараду прима нередовно, као и да је већина њих најчешће запослена код приватника. Подаци, такође, показују и да на рачуне готово 50.000 радника газда не уплаћује ниједан динар.



Љ. Малешевић

 

Само задовољан радник је продуктиван



Поменуто истраживање показало је да су стране приватне компаније знатно пожељније од домаћих приватних предузећа, а један од разлога је свакако висина плате и њена редовност. Јер, стране компаније, без обзира на то што су у Србију дошле због низа повољности које нуди српска држава, ипак добро знају да је само задовољан радник продуктиван. Можда је то и разлог што међу првих десет најпожељнијих компанија у којима би српски радници радили није ниједна добростојећа домаћа приватна фирма.