Патријарх Иринеј: Косово ће остати наше ако га будемо носили у души

Радни део овогодишњег заседања Сабора СПЦ почеће данас у Патријаршијском двору у Београду. Очекује се да на Сабору буде разматран положај цркава и манастира на Косову, као и извештаји о раду подручних епархија.

Поглавар СПЦ  је служио литургију у Саборном храму Св. Ђорђа у Призрену, после које су патријарх и архијереји освештали обновљену зграду Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену.

Патријарх Иринеј позвао је Србе на Косову и Метохији да остану у покрајини а расељене да се врате, и поручио да ће Косово, ако га будемо носили у души, остати наше. Он је апеловао на наш народ који је опстао на Косову и Метохији да остане и даље тамо где су му живели преци и тамо где су му гробља предака.

– Такође апелујемо на оне који су, силом прилика, морали да напусте ове просторе, да се полако врате тамо где су им далеки и даљњи преци живели, на овој светој земљи, да би ова земља била и остала српска земља – поручио је Иринеј.

Додао је да се сада молимо Богу да сачува наше светиње Пећку патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу и многе друге светиње које су опстале, као и зидове и рушевине оних које су спаљене и порушене, с надом да ће бити обновљене.

– Није први пут у историји да смо подизали из пепела, на зидинама срушених храмова обнављали смо и опстајали, ако будемо с Господом, биће Господ с нама – рекао је патријарх Иринеј.

Литургији је присуствовао велики број верника, представници Владе Србије и представници Срба с Косова и Метохије. У име Владе Србије присуствовали су министар правде Никола Селаковић, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић са сарадницима, министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић, заменик косовског премијера Бранимир Стојановић, председник Српске листе Славко Симић и други.

У Призрен је  ујутро стигао велики број Срба из свих делова Косова и Метохије, а у граду је било видљиво појачано присуство припадника Косовске полиције.

Патријарх српски Иринеј је у Призрену освештао обновљени објекат Богословије Светог Кирила и Методија, који је порушен у мартовском погрому 2004. године, и изразио наду да ће то бити повод Србима да се врате у Призрен и на Косово и Метохију.

У дворишту Богословије, која је поново почела да ради пре пет година, патријарх је освештао и бисту оснивача Богословије Симе Андрејевића Игуманова.

Заслужнима за обнављање Богословије уручени су ордени Светога Саве и Краља Милутина. Међу добитницима признања је и Канцеларија за Косово и Метохију.

У Богословији, у којој је патријарх Иринеј некада обављао дужност ректора, ове године школовање завршава прва генерација богослова након обнове Богословије коју су Албанци спалили 2004. године у мартовском погрому.

Богословија у Призрену основана је 1871. Завршиле су је, или су били њени професори, готово све најважније личчности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима патријарси Варнава, Гаврило Дожић, патријарх Павле и садашњи српски патријарх Иринеј.

Е. Д.

Велики дан за српски Призрен

– Ово је велики дан за српски Призрен, српску цркву и српски народ на Косову и Метохији – рекао је патријарх након освешћења Богословије, подсетивши на то да је она прва српска школа на Космету, да је некада то била Богословско-учитељска школа, која је спремала свештенике и учитеље за посао на Косову, у Македонији и делимично у БиХ.

– Значајна установа, 140 година је радила, велике личности су прошле кроз њу, од ученика су постали водеће личности у нашој цркви, тако да је ово једна од најзначајнијих и најзаслужнијих богословија за нашу културу и цркву – рекао је патријарх Иринеј.

Додао је да је трагедија те богословије, која је била запаљена, била трагедија за цео народ и да је мало ко веровао да ће доћи до њене обнове, али да се обнова догодила захваљујући добрим људима, Србији и помоћи из Норвешке.

– Ово је српска земља, када сам дошао овде као ученик 1947. године, као ученик ове богословије, Призрен је имао 18.000 Срба – подсетио је поглавар Српске православне цркве.

Вера и невера

Из Призрена шаљемо поруку у сваку српску кућу да оно што је невера изгубила само вера може да поврати.”Зато на месту на коме је краљ Петар пре 100 година био приморан да закопа српску круну, ми са Епархијом рашко-призренском обнављамо Богословију, верујући да тиме обнављамо и КиМ, целу Србију и српски народ”, рекао је директор канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Никанор остаје владика банатски

Никанор, упркос незадовољству дела свештеника, највероватније ће и даље бити на челу Епархије банатске. Клирици из Баната тог архијереја оптужили су за низ злоупотреба, проневера и мобинг. Упркос њиховим оптужбама, у врху СПЦ за сада не постоји воља за смену тог архијереја. Оптужбе против њега разматрао је Свети синод, али није донета никаква одлука о његовој одговорности.