„Улични” дефибрилатори на 15 места у граду

првих неколико минута након изненадног срчаног застоја – каже др Мирјана Бурсаћ из Завода за хитну медицинску помоћ „Нови Сад”, додајући да су ти дефибрилатори намењени за употребу, како медицинским професионалцима, тако и лаицима који јесу или нису прошли обуку у њиховом Заводу.

Како је рекла наша саговорница, Република Србија је у групи земаља с високом стопом обољевања од болести срца и крвних судова, као и високим ризиком смртности услед наведених проблема, тако да су АЕД апарати од великог значаја. На територији Новог Сада има укупно 15 таквих апарата на местима где је највећи проток људи: на Штранду, где је први дефибрилатор и постављен још 2009. године, затим на Железничкој станици, Спенсу, Лиманској и Футошкој пијаци, Стадиону „Карађорђе”, Градском гробљу, у згради Суда, Градској кући, на Медицинском факултету, Факултету техничких наука, у згради „Информатике”, Културног центра, Завода за здравствену заштиту студената, као и у Луци „Нови Сад”. Међутим, иако су дефибрилатори постављени на најфреквентнијим местима, Новосађани ипак нису свесни њиховог постојања, а камоли начина употребе.

– Ти апарати су врло једноставни за употребу. Активирају се притиском на дугме и имају јасна гласовна упутства која спасиоца воде кроз читав поступак реанимације – каже др Бурсаћ. – Веома важно је то да су апарати апсолутно прилагођени лаицима, односно уређај након постављања електрода анализира ритам и не може започети испоруку електрошока уколико не препозна да се ради о одговарајућем поремећају срчаног ритма код којег ће та интервенција помоћи. У супротном, ако ритам није за испоруку шока, спасилац ће добити јасна упутства које мере реанимације, спољне масаже срца и вештачко дисање, да предузме до доласка екипе Хитне помоћи.

На сваком месту где је постављен АЕД апарат, запослени су прошли обуку да, у случају нужде, знају како да га употребе. Та обука подразумева препознавање случајева изненадног срчаног застоја, правилне реакције особе која се нађе у близини унесрећеног, исправно позивање Службе хитне помоћи, као и обуку о употреби самог апарата. Ипак, у таквим ситуацијама најважнија је правовремена реакција спасиоца, односно особе која пружа прву помоћ. Битно је да се реагује одмах и започне пружање помоћи до доласка Хитне.

– Октобра 2010. године на Железничкој станици употребљен је АЕД када је железничар препознао изненадни срчани застој. Употребио је апарат до доласка екипе Хитне медицинске помоћи, чиме је практично спасао живот колеги – истиче др Бурсаћ.

С обзиром на то да су дефибрилатори доступни свима, постоји бојазан да неко од пролазника демолира те апарате, међутим, како нам је речено у Заводу за хитну помоћ, до сада нису забележене негативне стране постојања, коришћења, па ни намерног уништавања АЕД-а.

Набавку и сервисирање аутоматских екстерних дефибрилатора финансира Град Нови Сад, док је за обуку задужен Завод за хитну медицинску помоћ.

– Током претходних година запослени у Заводу за хитну медицинску помоћ континуирано су радили на информисању и едукацији суграђана о значају и важности АЕД апарата. Циљ је да се што већи број људи упозна и обучи за употребу тих апарата да би се, у случају потребе, помоћ могла пружити правовремено. Стога ће наше активности и у наредном периоду ићи у том правцу – закључила је др Мирјана Бурсаћ.

Л. Радловачки