„Ulični” defibrilatori na 15 mesta u gradu

prvih nekoliko minuta nakon iznenadnog srčanog zastoja – kaže dr Mirjana Bursać iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć „Novi Sad”, dodajući da su ti defibrilatori namenjeni za upotrebu, kako medicinskim profesionalcima, tako i laicima koji jesu ili nisu prošli obuku u njihovom Zavodu.

Kako je rekla naša sagovornica, Republika Srbija je u grupi zemalja s visokom stopom oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova, kao i visokim rizikom smrtnosti usled navedenih problema, tako da su AED aparati od velikog značaja. Na teritoriji Novog Sada ima ukupno 15 takvih aparata na mestima gde je najveći protok ljudi: na Štrandu, gde je prvi defibrilator i postavljen još 2009. godine, zatim na Železničkoj stanici, Spensu, Limanskoj i Futoškoj pijaci, Stadionu „Karađorđe”, Gradskom groblju, u zgradi Suda, Gradskoj kući, na Medicinskom fakultetu, Fakultetu tehničkih nauka, u zgradi „Informatike”, Kulturnog centra, Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, kao i u Luci „Novi Sad”. Međutim, iako su defibrilatori postavljeni na najfrekventnijim mestima, Novosađani ipak nisu svesni njihovog postojanja, a kamoli načina upotrebe.

– Ti aparati su vrlo jednostavni za upotrebu. Aktiviraju se pritiskom na dugme i imaju jasna glasovna uputstva koja spasioca vode kroz čitav postupak reanimacije – kaže dr Bursać. – Veoma važno je to da su aparati apsolutno prilagođeni laicima, odnosno uređaj nakon postavljanja elektroda analizira ritam i ne može započeti isporuku elektrošoka ukoliko ne prepozna da se radi o odgovarajućem poremećaju srčanog ritma kod kojeg će ta intervencija pomoći. U suprotnom, ako ritam nije za isporuku šoka, spasilac će dobiti jasna uputstva koje mere reanimacije, spoljne masaže srca i veštačko disanje, da preduzme do dolaska ekipe Hitne pomoći.

Na svakom mestu gde je postavljen AED aparat, zaposleni su prošli obuku da, u slučaju nužde, znaju kako da ga upotrebe. Ta obuka podrazumeva prepoznavanje slučajeva iznenadnog srčanog zastoja, pravilne reakcije osobe koja se nađe u blizini unesrećenog, ispravno pozivanje Službe hitne pomoći, kao i obuku o upotrebi samog aparata. Ipak, u takvim situacijama najvažnija je pravovremena reakcija spasioca, odnosno osobe koja pruža prvu pomoć. Bitno je da se reaguje odmah i započne pružanje pomoći do dolaska Hitne.

– Oktobra 2010. godine na Železničkoj stanici upotrebljen je AED kada je železničar prepoznao iznenadni srčani zastoj. Upotrebio je aparat do dolaska ekipe Hitne medicinske pomoći, čime je praktično spasao život kolegi – ističe dr Bursać.

S obzirom na to da su defibrilatori dostupni svima, postoji bojazan da neko od prolaznika demolira te aparate, međutim, kako nam je rečeno u Zavodu za hitnu pomoć, do sada nisu zabeležene negativne strane postojanja, korišćenja, pa ni namernog uništavanja AED-a.

Nabavku i servisiranje automatskih eksternih defibrilatora finansira Grad Novi Sad, dok je za obuku zadužen Zavod za hitnu medicinsku pomoć.

– Tokom prethodnih godina zaposleni u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć kontinuirano su radili na informisanju i edukaciji sugrađana o značaju i važnosti AED aparata. Cilj je da se što veći broj ljudi upozna i obuči za upotrebu tih aparata da bi se, u slučaju potrebe, pomoć mogla pružiti pravovremeno. Stoga će naše aktivnosti i u narednom periodu ići u tom pravcu – zaključila je dr Mirjana Bursać.

L. Radlovački