Ђурђевдан обележен у Бангладешу и Великом риту

ПНовог Сада – где се Едерлези може боље прославити него у Великом риту и Бангладешу. Или смо, бар, тако мислили...

– Раније је било више породица које су славиле Ђурђевдан, сада нема ни 20 одсто – сетан је домаћин Ахмед Гаши из Великог рита, који је пореклом из Косовске Митровице, а који ове године славу обележава само у кругу своје осмочлане породице. – Одувек овако славим и не занима ме ко шта прича. Овде има много оних који се замерају, али не могу ништа да ми забране. Свако треба да држи до своје нације.

Док забушавају у окретању јагњета, радују се весељу које би требало да буде у вечерњим часовима када им долазе гости, али само они који су исте вероисповести. А гласна музика и галама дозвољени су до поноћи, иначе су комшије склоне да праве проблеме.

И у Великом риту и у Бангладешу нације и вере су измешане, али се у Бангладешу много више слажу, друже и подржавају. Тамо су Ђурђевдан и католички Божић два највећа весеља којима се сви радују.

– Неки од нас су недавно имали смртни случај па не славимо сви Ђурђевдан, али помажемо онима који га славе – каже представник Бангладеша Фадиљ Греколи.

У Бангладешу тренутно има око пет кућа у којима се обележава та слава, док су сви остали, како мештани кажу, католици. Али, то их не спречава да сви заједно преливају јагње, попију покоје пиво, веселе се уз музику и добро друштво.

– Сви који су католици данас су гости – весео је још од преподнева Ђула Фаркаш, који у шали виче да не може да избегне тај православни празник, али ни да му одоли.

рашњи свечари били су и брачни пар Стеван Хорти и Кристина Димитров. Њихово двориште постало је центар збивања у Бангладешу, испуњен гласном музиком с радија, дечјом грајом, мирисом хране и пића.

– Сваке године је овако. Имамо пице као пређело, слане кифлице и пите, печемо пилетину, ћуретину, прасетину, јагњетину, од свега по мало – набраја домаћица Кристина, док седи на поду кухиње и сече пите са сиром. – Никад није напорно правити све ово. Кад је слава, радимо из срца. Сутрадан нас стигне умор.

А како и не би, када дочекују више од 60 гостију и планирају да заседну до наредног јутра, јер Ђурђевдан обележавају као Ивкову славу, како кажу у шали. Бангладешани су, заправо,  имали два повода за славље. Осим Ђурђевдана, славили су и осми рођендан Банета Димитрова, који је на тај дан пре седам година крштен. Тако су се  посебно веселили најмлађи, уз обилну клопу, пиће…

Уз добро друштво и весеље, сви слављеници и гости надају се срећи, здрављу и добрим комшијама. Али да се ни Ђурђевдан не слави као што се некад славио, највећи су сведоци управо Роми, који највише и жале.

Л. Радловачки

Фото: С. Шушњевић