Путовање кроз чаробни живи свет

на Департману Природно-математичког факултета за биологију и екологију. Циљ тог једнодневног фестивала је представљање научно-истраживачких радова на занимљив и једноставан начин, кроз више од 60 интересантних и интерактивних радионица које су одржаване до поноћи.

- Ово је изванредна идеја која популаризује науку и приближава је свим љубитељима - рекла је организаторка манифестације ванредни проф. ПМФ-а др Оливера Бјелић Чабрило. - Од малих ногу треба гајити љубав према природи и околини, па нам је драго шо су нам, како учесници, тако и посетиоци, свих узраста, почевши од најмлађих. Биологија треба да буде перспективна наука и, да не урекнем, до сада нисмо имали проблем са уписом на студије. А изненадили бисте се када бисте видели колико деца данас знају. Један професор је у шали рекао како клинци знају више од студената.

„Ноћ биологије” отворена је дечјим еко-маскенбалом, а неке од тема којима су се присутни бавили су: свет макрогљива, цветна разгледница, биљке као лек, корисне муве, свет у капи воде, препознај биљку по мирису, рециклажа није гњаважа, генетичка играоница, мистични пут хране, мушки и женски кутак, шта једу сове ... Манифестацији су се прикључиле и разне организације и удружења која се баве екологијом и биологијом.

- Највише ми се свиђа изложба ових препарираних животиња, изгледају као да су из праисторијског доба - рекао нам је основношколац Вања Вујовић који је на “Ноћи биологије” трећи пут, а затекли смо га код штанда Специјалног резервата природе “Засавица”.

Осим дермопрепарата сисара - дивље мачке, видре и дабра, посетиоци су могли да виде и разне инсекте изложене у ентомолошкој кутији, као део те природњачке зборке резервата.

- Најпре посетиоце привуку те препариране животиње, јер су чули за њих, пошто их већина уживо није видела - каже стручни сарадник и истраживач “Засавице” Михајло Станковић. - Све животиње које су изложене пронађене су у природи као страдале. Дакле, ниједну нисмо ми убили како би се она нашла овде. Требало нам је много времена да нађемо мртву животињу која је у “добром стању” и погодна за препарирање и изложбу.

Од животиња до исхране, од ћелије до камповања - све је било на располагању многобројним посетиоцима, који су направили толику гужву на ходницима Департмана за биологију и екологију, да се једва могло проћи, а камоли застати код неког штанда. Ипак, пажњу нам је привукао слоган “Једите све и мршавите”, јер, како је то могуће?

- Хроно исхрана је намењена онима који имају проблема са телесном масом, што се, заправо, изграђује током детињства. У зависности од тога шта смо, колико и када јели док смо били деца, тако нам се развијао организам и касније имамо проблем са гојазношћу - објашњавају нам студенткиње треће године биологије Кристина Глигоревић и Маја Перић. - Организам у одређеним периодима у току дана складишти или троши унесену енергију. Стога се препоручује обавезан доручак и тада можемо да једемо скоро све. Након минимум четири сата је ручак и тада треба јести протеине, а ако уносимо угљене хидрате, онда је обавезно јести поврће. Вечера треба да буде најкасније у 18 часова и тада треба јести лакше протеине, као што су бело месо или риба. И, након ручка никако не уносити тесто.

Лоша вест је да таква исхрана тражи да се алкохол избаци, али дозвољено је вино само током ручка. Штавише, саветује се. Како би хроно исхрана имала неког ефекта, треба је примењивати бар 28 дана.

Када бисмо морали да се хранимо само yиновском мадагаскарском бубашвабом, верова-

тно би већина скинула вишак кила очас посла. Тај инсекат, који је поприлично огроман у односу на бубашвабе на какве смо навикли, шетају по руци као какве питоме животињице. Посетиоци који су били храбри осмелили су се да је помазе по црном оклопу, а остали су само протрчали поред ње, шкорпија, тарантуле и инсеката које имитирају лист или гранчицу, а које су биле затворене у одговарајућим акваријумима.

Предстоји нам период лепог времена, идеално за камповање у природи. Како би малишани знали шта им је све потребно од опреме, као и то како треба да се спреме и шта да очекују да ће видети у природи, објаснили су им из Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије “Јосиф Панчић”.

- Правили смо кућице за ветрушке, показали смо деци како се пресују биљке и прави хербаријум. Кад виде да гмизавци у тегли нису живи, онда их то заинтересује па приђу - причају нам расположене еколошкиње Кристина Флоигл и Јована Котуров и додају да је малишанима најинтересантније да се завлаче по шаторима.

- Највише нас занимају животиње и гледање кроз микроскоп, а не свиђају нам се змије и кад морамо дуго да чекамо ДНК за јагоде - узвикује поносна група ученика ОШ “Иво Андрић” из Будисаве, јер су, за разлику од својих вршњака, добровољно дошли на манифестацију “Ноћ биологије”.

Л. Радловачки

Мајка природа подучава о рециклажи

- Ми показујемо како се рециклирају пластика или лименка, шта све интересантно може да се направи од њих - рекла нам је Данијела Нуспл са екологије, маскирана у Мајку природу. - Прилазе нам деца са родитељима и интересантно је што већина њих зна шта је рециклажа. Доста добро су упућени и у разврставање. Делимо им и флајере, уз слоган “Скоцкајмо отпад”.