Putovanje kroz čarobni živi svet

na Departmanu Prirodno-matematičkog fakulteta za biologiju i ekologiju. Cilj tog jednodnevnog festivala je predstavljanje naučno-istraživačkih radova na zanimljiv i jednostavan način, kroz više od 60 interesantnih i interaktivnih radionica koje su održavane do ponoći.

- Ovo je izvanredna ideja koja popularizuje nauku i približava je svim ljubiteljima - rekla je organizatorka manifestacije vanredni prof. PMF-a dr Olivera Bjelić Čabrilo. - Od malih nogu treba gajiti ljubav prema prirodi i okolini, pa nam je drago šo su nam, kako učesnici, tako i posetioci, svih uzrasta, počevši od najmlađih. Biologija treba da bude perspektivna nauka i, da ne ureknem, do sada nismo imali problem sa upisom na studije. A iznenadili biste se kada biste videli koliko deca danas znaju. Jedan profesor je u šali rekao kako klinci znaju više od studenata.

„Noć biologije” otvorena je dečjim eko-maskenbalom, a neke od tema kojima su se prisutni bavili su: svet makrogljiva, cvetna razglednica, biljke kao lek, korisne muve, svet u kapi vode, prepoznaj biljku po mirisu, reciklaža nije gnjavaža, genetička igraonica, mistični put hrane, muški i ženski kutak, šta jedu sove ... Manifestaciji su se priključile i razne organizacije i udruženja koja se bave ekologijom i biologijom.

- Najviše mi se sviđa izložba ovih prepariranih životinja, izgledaju kao da su iz praistorijskog doba - rekao nam je osnovnoškolac Vanja Vujović koji je na “Noći biologije” treći put, a zatekli smo ga kod štanda Specijalnog rezervata prirode “Zasavica”.

Osim dermopreparata sisara - divlje mačke, vidre i dabra, posetioci su mogli da vide i razne insekte izložene u entomološkoj kutiji, kao deo te prirodnjačke zborke rezervata.

- Najpre posetioce privuku te preparirane životinje, jer su čuli za njih, pošto ih većina uživo nije videla - kaže stručni saradnik i istraživač “Zasavice” Mihajlo Stanković. - Sve životinje koje su izložene pronađene su u prirodi kao stradale. Dakle, nijednu nismo mi ubili kako bi se ona našla ovde. Trebalo nam je mnogo vremena da nađemo mrtvu životinju koja je u “dobrom stanju” i pogodna za prepariranje i izložbu.

Od životinja do ishrane, od ćelije do kampovanja - sve je bilo na raspolaganju mnogobrojnim posetiocima, koji su napravili toliku gužvu na hodnicima Departmana za biologiju i ekologiju, da se jedva moglo proći, a kamoli zastati kod nekog štanda. Ipak, pažnju nam je privukao slogan “Jedite sve i mršavite”, jer, kako je to moguće?

- Hrono ishrana je namenjena onima koji imaju problema sa telesnom masom, što se, zapravo, izgrađuje tokom detinjstva. U zavisnosti od toga šta smo, koliko i kada jeli dok smo bili deca, tako nam se razvijao organizam i kasnije imamo problem sa gojaznošću - objašnjavaju nam studentkinje treće godine biologije Kristina Gligorević i Maja Perić. - Organizam u određenim periodima u toku dana skladišti ili troši unesenu energiju. Stoga se preporučuje obavezan doručak i tada možemo da jedemo skoro sve. Nakon minimum četiri sata je ručak i tada treba jesti proteine, a ako unosimo ugljene hidrate, onda je obavezno jesti povrće. Večera treba da bude najkasnije u 18 časova i tada treba jesti lakše proteine, kao što su belo meso ili riba. I, nakon ručka nikako ne unositi testo.

Loša vest je da takva ishrana traži da se alkohol izbaci, ali dozvoljeno je vino samo tokom ručka. Štaviše, savetuje se. Kako bi hrono ishrana imala nekog efekta, treba je primenjivati bar 28 dana.

Kada bismo morali da se hranimo samo yinovskom madagaskarskom bubašvabom, verova-

tno bi većina skinula višak kila očas posla. Taj insekat, koji je poprilično ogroman u odnosu na bubašvabe na kakve smo navikli, šetaju po ruci kao kakve pitome životinjice. Posetioci koji su bili hrabri osmelili su se da je pomaze po crnom oklopu, a ostali su samo protrčali pored nje, škorpija, tarantule i insekata koje imitiraju list ili grančicu, a koje su bile zatvorene u odgovarajućim akvarijumima.

Predstoji nam period lepog vremena, idealno za kampovanje u prirodi. Kako bi mališani znali šta im je sve potrebno od opreme, kao i to kako treba da se spreme i šta da očekuju da će videti u prirodi, objasnili su im iz Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije “Josif Pančić”.

- Pravili smo kućice za vetruške, pokazali smo deci kako se presuju biljke i pravi herbarijum. Kad vide da gmizavci u tegli nisu živi, onda ih to zainteresuje pa priđu - pričaju nam raspoložene ekološkinje Kristina Floigl i Jovana Koturov i dodaju da je mališanima najinteresantnije da se zavlače po šatorima.

- Najviše nas zanimaju životinje i gledanje kroz mikroskop, a ne sviđaju nam se zmije i kad moramo dugo da čekamo DNK za jagode - uzvikuje ponosna grupa učenika OŠ “Ivo Andrić” iz Budisave, jer su, za razliku od svojih vršnjaka, dobrovoljno došli na manifestaciju “Noć biologije”.

L. Radlovački

Majka priroda podučava o reciklaži

- Mi pokazujemo kako se recikliraju plastika ili limenka, šta sve interesantno može da se napravi od njih - rekla nam je Danijela Nuspl sa ekologije, maskirana u Majku prirodu. - Prilaze nam deca sa roditeljima i interesantno je što većina njih zna šta je reciklaža. Dosta dobro su upućeni i u razvrstavanje. Delimo im i flajere, uz slogan “Skockajmo otpad”.